Očajanje kao veština

Publikovano u Odabrana dela Borislava Pekića, knjiga 12, Tamo gde loze plaču, (str. 426) Beograd, Partizanska knjiga, 1984, © Borislav Pekić.


Očajanje je kao pantljičara: beskrajno i rastegljivo.

Ako mu ne izađe glava, ostaje. Ono nije gubljenje smisla, već sticanje.

Kada smo srećni, stvari nemaju smisla. O smislu govore samo nesrećnici.

Potrebne su srčanost i veština. Prva da se spozna, druga da se od toga napravi – knjiga.

Ta knjiga će možda biti izlazak glave ...