publikovano u Odabrana dela Borislava Pekića, knjiga 12, Tamo gde loze plaču, (str. 213-216). - Beograd, Partizanska knjiga, 1984, © Borislav Pekić.
II deo
O tome čime je ovaj grad raspolagao godine 1944. najnepristrasnije će nas obavestiti takozvani "Mali oglasi". Njihovoj strani u "Novom vremenu" posvećivao sam dobar deo svojih trgovačkih studija. Ali i bez obzira na poslovni interes, oglasi su bili zanimljivo štivo. U svakom slučaju nadahnutije od Starih srpskih Biografija i Hagiografija. Moram priznati, duhovnoj reputaciji na štetu, da me je i najskromnija rubrika "Kupo-prodaje" uzbuđivala dublje nego što je to ikad pošlo za rukom Pajsiju ili Konstantinu Filosofu.
O vi mali, dražesni crni leptirići Ponude i Potražnje, s čijih se krilca otire masna štamparska boja! Budale su se nadale da ste posmrtni oglasi srpske trgovine! A u vama je bila sva njena duša! Duh Trampe! Duh Svetske trgovine! Vampirski duh Profita! Sve dok vi budete živeli, Račun će vladati svetom! A sve dok se računa, ima života, ima nade!
Pogledajte samo nekoliko od tih zanemarenih remek-dela ljudske imaginacije i volje za životom, uzetih bez naročitog izbora samo iz dva-tri martovska broja "Novog vremena":
"Prodajem venčanicu, beli kombinezon, zlatan prsten i kofer". (Kakva klasična konciznost! Kakva izražajnost! Tamo gde bi vas drugi ugnjavio ispovestima, dama je upotrebila samo osam reči. Očigledno se spremala za svadbeni put kad je doznala da joj je verenik svinja.)
"Lutkice – zvečke i mađioničarske kartice po odobrenim cenama ustupam gospodi trgovcima". (Homer je na početku "Ilijade" napisao: "Srdžbu, boginjo, pevaj Ahileja, Peleju sina ..." U čemu je sad prednost ove ratničke invokacije nad trgovačkom mog oglasa? Ja je ne vidim.)
"Mlinski kamen od 42 cola prodaje se na telefonu 43 114".
"Cokule polovne 43 povoljno".
"Jedan muški crni iberciger koji može biti i zimski kaput". (Možda na ekvatoru!)
"Lepo održavana klozetska šolja sa politiranim hrastovim poklopcem i mesinganom drškom". (Poruka nije sasvim jasna ali je nesumnjivo da potiče od nekoga ko živi u otmenom predgrađu i može da "ide" i u baštu. U širem ekonomskom smislu, klozetska šolja je prethodnica zlatnih vilica srednjeg staleža.)
"Trebaju mi veliki koferi smesta". i
"Prodajem sve posle podne. Knjeginje Ljubice 7, prvi sprat".
(Oglašivači su shvatili šta je vojni komentator DNB-a g. Martin Hellensleben hteo da kaže kad je glavnim nemačkim oružjem na Istočnom frontu proglasio "spretno iskorišćavanje prostora kojim se protivnik prisiljava na zamoran marš".)
"Higijenski pojas za spušten stomak prodajem hitno". (Mudar zaključak. Bolje je imati pun spušten, nego podignut prazan stomak.)
"Zeca za priplod jeftino".
"Prodajem violinu, komplet muško žaket odelo sa prugastim pantalonama". (Orkestar je raspušten zbog odlaska u koncentracioni logor ili Službu rada.)
"Šešir sa krepom za crninu". (A pokojnik sahranjen. Ne vidi se, međutim, da li je prethodno i streljan.)
"Lavor, bokal i seljačka marama. Žorža Klemansoa 50, vrata 9, od 10-12 i 3-6". (Javlja se najzad i radnička klasa. Ponuda je skromna, ali je optimizam tu.)
Oglasi sa zadnje strane novina, ako ste ih umeli čitati, po pravilu su vam pružali verodostojnija obaveštenja o stanju stvari od ma kako mudro sročenog uvodnika sa prednje.
Ako ste bili odsutni iz grada, za bombardovanje niste morali doznati samo iz krupnog naslova: "BEOGRAD OPET U CRNO ZAVIJEN". Dovoljno je bilo da zapazite kako je kućevlasnik g. Uzunović, koji je tri nedelje uzalud nudio na prodaju svoju palatu, bez ikakvog logičkog povoda, a pod istom adresom počeo da reklamira: "prazan plac, dobro očuvane cigle, ostali građevinski materijal i upotrebljiva hrastova vrata raznih dimenzija".Na drugoj strani "Novog vremena" na dan proletnje ravnodnevice godine 1944, u rubrici "Poslednje vesti", a pod naslovom "Nemački pokreti odvajanja na jugu Istočnog fronta", možete pročitati sledeće mišljenje vojnog komentatora DNB-a, gospodina Martin-a Hellensleben-a:
"Prilikom pokreta koje su Nemci već nedeljama vršili na južnom odseku, a ranije na severnom odseku Istočnog fronta, a koje bez sumnje nameravaju da nastave, ne radi se više samo o čistom ispravljanju fronta. Ovo shvatanje se mora nametati objektivnom posmatraču operacija na obe strane, pošto one tako teku već od početka jula prošle godine. Oružje koje Nemci od toga doba sa uspehom upotrebljavaju sastoji se u spretnom iskorišćavanju prostora koji su osvojili na taj način da svog brojno nadmoćnog protivnika prisiljavaju na zamoran marš ...
Nemci pokušavaju, i to je očigledno smisao njihovog sadašnjeg poduhvata u južnom odseku fronta, da stvore platformu za jedno rešenje svih vojnih problema postavljenih celokupnim ratom, koje će biti u istoj meri iznenađujuće koliko i puno energije ..."
Zaista je potrebno imati prilično energije i bar do izvesne mere biti obavešten o enigmatskom jeziku vojne strategije da bi posmatrač, na čiju objektivnost g. Hellensleben računa, shvatio kako to Nemci zapravo već od jula prošle godine na Istoku dobijaju batine i da je "prisiljavanje brojno nadmoćnog protivnika na zamoran marš" fini generalštabni eufemizam za prašenje peta pred njim.
Ali ako se okrene zadnja strana istih novina, dileme nema. Od 124 oglasa u rubrici "Kupo-prodaja", 23 nudi placeve i kuće, koje, međutim, ni jedan jedini ne kupuje. 20 ih reklamira plemenito krzno, stilski nameštaj, skupocene orijentalne tepihe, robu koja se traži samo u 5. Na drugoj strani, 8 oglasa plaća visoku cenu za plemenite metale i drago kamenje, koje niko ne nudi. U oblasti muzike, gde se najdublje izražava duša naroda, promena raspoloženja je upadljiva. Beograđani se rasterećuju patricijskih klavira za račun plebejskih "armunika".
Sve u svemu, samo u jednom okupacijskom datumu, gotovo polovina oglasa prodaje nepokretnosti ili upadljivije građanske mobilije kao što su bunde i tepisi, a kupuje zlato i drago kamenje, vrednosti podobnije za skrivanje i prenošenje. A to vas poštenije od g. Hellensleben-a iz Deutsche Nachrichten Biro-a obaveštava da dolaze Rusi. Dodaci "hitno", "odmah", "okasion", sve češći i urgentniji, u to vas još čvršće ubeđuju.
Ukoliko se Istočni front bude sve življe kretao prema zapadu, proporcija ponude i potražnje sve će se više popravljati u korist ponude, dok najzad, početkom oktobra 1944, na beogradskom tržištu ne ostane nijedan kupac, dok se oglasna pijaca ne pretvori u unison konvulzivni krik prodaje, u mrtvom kazanu trgovine, bez ijednog ehoa potražnje.
Svakim je danom bilo sve više raspikuća, sve manje čuvarkuća. Pogotovu aspiranata na uglednu titulu kućevlasnika. Stilski je nameštaj, ogrnut pokrovom persijskih tepiha, uz škrgut čaršijskih predaka, što su ga decenijama sakupljali, odlazio budzašto, kojekuda i kojekome, da salone građanske klase ostavi puritanski prazne za puritanski osetljivo oko nove vlasti.
Iz najdubljeg oluka Svojine, kao sa dna obijenog srca, potekle su oglasnim stranama reke kristala, porcelana, srme i srebra, da se bez staleškog zazora, na čisto humanoj osnovi, premda malko odocnelo, pomešaju sa narodnom imovinom – polovnim cokulama, rasparenim odelima, kunićima za priplod, federmadracima, plehanim furunama, lutkicama-zvečkama i ibercigerima koji se mogu nositi kao zimski kaputi.
U svetlosti naročitih pogleda komunista na privatnu sopstvenost, drugi se ishod i nije mogao očekivati.
***
No comments:
Post a Comment