"Vreme reci" III deo

Gradjanska klasa, s obzirom na oduzimanje ekonomskih privilegija, umire. Ali ona zivi u svim institucij koje vladaju nasim zivotima. Ona zivi u nasem odnosu prema svetu. Ona najtrajnije zivi u neunistivom osecanju da ziveti znaci posedovati i imati materiju, telo, duh i sve ostalo. Moja je knjiga upravo dokaz da duh gradjanske klase nije umro.
*****
Koliko jedna knjiga koja raspravlja o idejama uopste moze da bude jasna - s obzirom da reci jedva nesto izrazavaju od onoga sto mislimo, a nase misli jedva nesto od onoga sto osecamo, a nasa osecanja gotovo nista od onoga sto zivimo.
*****
Da bih izrazio svoj otpor prema nasilju i dogmi, a takodje da bih izrazio ubedjenje da je sama svest po svojoj konstituciji dogmatska i da tezi dogmi, nisu mi bile potrebne nikakve sifre. Takodje sloboda koju izrazavam u svojim knjigama ne stoji ni u kakvoj vezi sa merom slobode u ovom drustvu, jer meru slobode u njima odredjujem ja.

Sasvim je drugo pitanje moje slobode kao gradjanina i coveka. Tu meru odredjuje drustvo, bolje receno, ona proizlazi iz sukoba mere propisane slobode od strane drustva i mere koju mi nalaze moja savest, stepen mog saznanja o svetu, moja licnost uopste.

Nasilje je postalo odlucujuci oblik u kojem se ispoljava i nas privatni i drustveni zivot. To se nasilje, recimo u istoriji, ispoljava podjednako, mada s razlicitih razloga, i u uzrocima koji dovode do dzinovskih drustvenih preokreta – revolucija i u samim revolucijama.

Ti uzroci dovode do promena, te promene do novih uzroka, a ovi do promena, i to mahom silom. Ocigledno je da promene zasnovane iskljucivo na drustvenim i ekonomskim doktrinama, ma kako te doctrine bile racionalno zasnovane, a humanisticki usmerene, nisu dovoljne.

Potrebno je, konacno, i mi da se promenimo, da revolucionarno izmenimo sve tradicionalne oblike misljenja i ponasanja, da razorimo one duboke uzroke koji svaku promenu, ako nisu uklonjeni, cine besmislenom i privremenom.

Sliku toga mozemo videti kod jedne vrste gresnika. Umesto da se pokaju, da iznadju stvarne uzroke svog greha, oni ga usavrsavaju. Ekspanzija nasilja takodje potice od preuvelicavanja privremene covekove pozicije na ovom svetu.
*****
Moje je uverenje da malih kompromisa nema, da su u krajnjem bilansu najmanji, jer iz njih svi izviru, upravo i najopasniji.
*****
Mislim da se o moralu uvek i pod svim okolnostima i moze i mora govoriti. Usudio bih se reci da, ako se o moralu ne bi moglo govoriti, ne vidim o cemu bi se uopste govorilo, odnosno sta bi jos drugo zadrzalo svoj smisao da bi se o njemu govorilo? (Raspravljamo, naravno, o moralu u njegovom sirem smislu, mozda i u najsirem, kao sumi svih uticaja naseg zivota na tudje.)
*****
Spoljne okolnosti mogu, ali ne moraju uticati na nasu sposobnost opredeljenja, na nas samoizbor. Neprestano se susrecemo s primerima zrtvovanja sopstvene srece, egzistencije, pa i zivota necemu sto se, iz ovog ili onog razloga, smatra vrednijim i od srece, i od egzistencije i od zivota. U protivnom dosli bismo u poziciju da stvarni samoizbor dopustamo samo Kaligulama.

Covekove sposobnosti izbora ne stoje ni u kakvoj vezi s kolicinom vlasti, moci i mogucnosti koje pritezava, vec s licnoscu kakva je u datom trenutku. Odgovornost se sastoji u spoznavanju pravog izbora, a ne u mogucnostima za njega. Onaj ko spozna vaznost izbora, umece i da bira.