“Odmor od istorije” IV deo

Demokratija pretpostavlja vladu koja je odgovorna jedino i isključivo svom parlamentu, pa preko njega narodu, koji ga je izabrao; vladu koja je u svom radu pod stalnom i neposrednom kontrolom Narodne skupštine; vladu čija su ovlašćenja taksativno pobrojana – ali i ona od parlamenta kontrolisana – u kojoj je, takodje taksativno, oduzeto pravo na izvesne najkrupnije, za život nacije fundamentalne odluke, u isključivoj nadležnosti Skupštine.
*****
Isuviše smo dugo, generacijama zapravo, živeli u besudnoj socijalističkoj zemlji, pod zakonima čija je primarna obaveza bila da zadovolje ili jednu nebuloznu ideološku utopiju, ili neposredne koristi njenih reprezenata, komunista, isuviše smo dugo slušali o formalnostima buržoaskog parlamentarizma, buržoaskog pravosudja, buržoaskog zakonodavstva, da bismo odmah shvatili u kojoj je meri pitanje usvojenih običaja, procedure, forme, pitanje ozakonjenih pravila igre od presudnog značaja za funkcionisanje i očuvanje demokratije.
*****
Bez svoje suštine, naravno, demokratija je mrtva. Ali bez forme, i ako mrtva nije, ne funkcioniše. Ili ne funkcioniše kao demokratija, pa nam je svejedno postoji li ili ne. Bez forme nijedna se suština sebi prikladno i podobno ne može izraziti.
*****
Ne volim reč “budnost”, ali je razumem. Treba biti budan. Mi smo pre rata bili uspavani, pa smo onda dobili komuniste.
*****
Koja budala stvara ilegalne opozicione organizacije tamo gde su legalne dopuštene?
*****
Uspomene mi više ništa ne govore o mom zatvorskom životu. Saopštavaju mi samo univerzalnu priču o našoj promašenoj verziji humaniteta.
*****
Zatvor je preležana bolest koja nas je u život vratila s amnezijom ako nas je vratila – žive; s dobrom memorijom ako nas je ubila.
*****
Jedna od pretpostavki slobode je sposobnost komunikacija i razmene obaveštenja.
*****
U “Duhu zakona” Montesquieu je strah i strepnju uzeo kao obeležje despotije. Dodaćemo im i neizvesnost, iz kojeg strah i strepnja dobijaju svoju zemaljsku hranu. Slobodu ne odlaže terror. Uvek je odlaže strah od terora.
*****
Vladavina terora, da bi uopšte opstala, mora biti zasnovana na saradnji gradjana. Kako se ona dobrovoljno ne može obezbediti, vlast se služi silom (ucenom) ili mitom (povlasticama)
*****
Primeran gradjanin jedne despotije nije onaj koji se savesno pridržava njenih i najbesmislenijih zakona i načela ponašanja, nego ko je od pomoći vlastima i njihovoj promociji. Pasivna lojalnost nije dovoljna. “Gradjanska ravnodušnost” je – još za jakobince bila – krivično delo. Zahteva se aktivna saradnja. Prodaja duše djavolu in extenso.
*****
Otpor protiv načelno uvedene prostote bio je vid našeg načelnog otpora komunizmu posle rata.
*****
Disproporcija izmedju načela socijalizma i njegove stvarnosti tolika je da se s njegovim inicijalnim idejama gubi svaka veza. Umesto široke oblasti ljudske sreće i blagostanja, dobili smo znatno prostranije, naseljenije, nečovečnije i opasnije fokusno mesto ljudske patnje.
*****
Socijalizam bi se lakše podneo kad ne bi zahtevao da se hvali. I to uvek i podom svega.
*****
Socijalistička je sloboda – proglašena najvišom dostupnom čoveku – kombinovana od neprimenljivih načela (uz ona koja se ne primenjuju), izvanrednog broja ograničenja koja na minimum svode primenjene i sveopšte kontrole tog “oslobadjajućeg” procesa.

Kada bi se idealna sloboda dala prikazati u formi gradjevine, ova bi morala imati što manje zidova, što šire prozore, nijedna vrata zabravljena, najbrže komunikacije iz prostorije u prostoriju i slobodna, voluminozna dvorišta. U gradjevini socijalističke slobode zidovi su debeli i neprobojni, prozori uski i zaštićeni rešetkama, sva vrata uvek zaključana, komunikacije lavirintske, duge, zamršene i zamračene, a drvorišta tesna i neprohodna.

Socijalistička sloboda arhitektonski liči na zatvor.