Nakon izvesne odbojnosti koju sam osećao i osećam prema strukturalizmu kao metodu, naravno, sa kojim sam upoznat u prvom redu njegovom primenom u literature, a naročito s obzirom na odbojnost koju sam imao prema primeni strukturalizma na moje tekstove, u antropološkim studijama Levi-Strosa nalazim primenu strukturalizma koja bi mogla možda biti uzeta u obzir, ukoliko se, naravno, njegovo zadržavanje na strukturama oslobodi te mrtve sheme i ako se pod njim bude podrazumevalo i nešto drugo.
Teoriji Levi-Strosa i po njegovoj osnovnoj ideji “da je ljudski duh determinisan” s čime bih se ja složio, i “da su sve kulture medjusobno jednake”, s čime bih se složio u onoj meri u kojoj se to odnosi na mit i njegovo poreklo, i da svako društvo “samo parcijalno realizuje izvestan broj mogućih logičkih kombinacija”, s čime bih se složio samo ako te logičke kombinacije pokrivaju jednu ontološku suštinu.Ako bih uzeo njegovo tumačenje mita koji pokušava da razreši date protivrečnosti, odnosno protivrečnosti već postojeće harmonije koju ona ne može da shvati kao harmoniju bez rešavanja takvih protivrečnosti, onda bih ja Levi-Strosovo stanovište prinio, ali samo onda ako se ono shvati kao logički model jedne stvarnosti do koje mi ne dopiremo bez posredstva tog logičkog modela.
Dakle stvar se ne zadržava u umu i stvar nije problem umskih antinomija: stvaran je problem u tome što one odražavaju antinomije koje postoje duboko u stvarnosti, u realnosti, naravno – u realnosti koja je viša, a ne onoj realnosti koju predstavlja empirija.
*****
Osnovna ideja u “Zlatnom runu” jeste odbacivanje mitologije kao svojevoljne igre ljudske mašte, dakle obavezivanje mitologije na neka ograničenja ljudskog duha koja su svuda ista, ili na neke sposobnosti ljudskog duha koje su suštinski svuda iste, i na neke obaveze koje on ima svojom konstrukcijom u odnosu na konstrukciju sveta.
Ako to prevedem na plan sadržine, oslobodim se strukturalističke terminologije i ograničenja koja su vezana za, odnosno uslova koji su vezani isključivo za um koji posmatra svet, onda dobijam u stvari taj svet i mitove kao slike suštine toga sveta. Dakle, odbacujući strukturalizam, ja i pomoću njega dolazim do svih onih ideja o mitu do kojih sam dolazio ili sopstvenim razmišljanjem ili čije sam potvrde nalazio kod Junga, Kasirera, Kerenjija ili starih romantičara mita.
*****
Principijelno mislim da nepostojanje svedočanstva o mitu još nije dovoljan dokaz da on u nekoj formi nije postojao. Od trenutka kada se u dešifrovanim mikenskim tekstovima pominju božanstva, ta se božanstva ne mogu javljati kao samostalna imena bez priče o njima, dakle bez mitova koji prate njihovo postojanje, pa prema tome i bez one duhovne suštine koju oni sobom nose.
*****
Kada danas ne bismo raspolagali istorijskim znanjima, direktnim znanjima i tekstovima koji nam ukazuju na verovanje u Boga u vreme ikonoborstva, mi u likovnim predstavama te vere teško da bismo neke dokaze mogli da nadjemo.
Pošto je zabranjeno bilo slikati svece, pošto je zabranjeno bilo slikati Svetu Porodicu, pošto su sve religiozne predstave smatrane nepodobnim za slikanje, iako je vera ostala jaka, čak i čvršća nego kod ortodoksije koja je dozvoljavala likovne predstave Boga, odnosno božanskih tajni i božanskih predstavnika na zemlji, slikarskih svedočanstava u toj veri nema. Ali, da li zbog toga smemo zaključiti da vere nema?
*****
Ako se mit suštinski protumači na taj način da je Dionis ne samo neprijatelj Apolonu nego i njegova druga priroda, njegovo naličje, upravo ono što se dogadja u kentauromahiji ili u gigantomahiji, onda opisujemo zajedno sa mitom i večnu bitku izmedju racionalnog i onog što je iracionalno u ljudskom biću i u ljudskoj istoriji.
Od te bitke racionalnog i iracionalnog ne može da se otme ni sam mit o Apolonu, a pošto su Apolon i Dionis bili dugo vremena u mitu razdruženi i suprotstavljeni, oni postaju zapravo jedno, i time se potpuno poklapaju sa suštinskom mitskom, a i vanmitskom stvarnošću.
*****
Dok su Grci oblikovali mit od elemenata svoje stvarne istorije, Rimljani su od elemenata tudjinskih mitova izgradili sopstvenu istoriju.
No comments:
Post a Comment