Istorizam ne treba odbaciti. Dijalektičko tretirannje istorije takođe. Ono što je neodrživo jeste isključivo materijalistička dijalektika u posmatranju prošlosti.
*****
Materijalizam je skolastička doktrina, bolje rečeno to je prividno uspeo spoj između dijalektike sofista, skolastike Svetih otaca i niskog standarda.
*****
Prvi čovek postao je sa prvom maskom koju je stavio na svoje lice, da dočara demone i umilostivi bogove. Ovu lošu naviku nije izgubio ni do danas. Ima političara koji prostu činjenicu pozorišnog porekla čoveka ne bi smeli da zaborave!
*****
Izabrati – to zvuči ljudski.
*****
Obratiti se svojoj unutrašnjosti za pomoć, znači suočiti se sa zabludama, koje bi htele da se ponove. Memorija liči na voćku s jeseni: umesto jednog, daje ona sto plodova. Rizik od iskustva ne sastoji se u primeni koja će slediti, nego u promeni koja je prethodila. Iskustvo je štivo koga nam preporučuje samoljublje. Izopačeno, neverno, sujetno, pošto nas je učinilo nesrećnicima, kad hoće da se ponovi, pravi nas budalama.*****
Jedna od najsvirepijih posledica poraza je migracija shvatanja. U njoj otkrivamo naknadne i nehotimične udare koje pobednik upućuje pobeđenom. Politička je pogreška što mi ne biramo oklop ekvivalentan neprijateljskom zrnu, nego njegovom vlastitom oklopu.
Primenjeno na istoriju to znači da se neprijatelj uselio u nas, pre nego što nas je osvojio. Daleko pre nego što nas je napao. Pre nego što je bio dat znak za uzbunu.
*****
Zabluda filosofskih sistema je u metodološkoj potrebi (imanentna metoda svake filosofije) da se poslednja istina do koje valja doćiuzima kao nužna pretpostavka od koje se polazi.
*****
Ljubav je postojala i pre Novog zaveta. Bila je u vazduhu koga su disali mladi ratnici na Paladinu, a taj vazduh bio je i u Genzemanskom vrtu. Vazduh se nije promenio, ali je ljubav zapoveđena. Pošto je prestala da bude ljudska, one je još manje uspela da postane božanska. Došli su ribari da je ukrase lošim razlozima. I oteli su joj jedini koji je imala: neposrednost koja je bezrazložna.
Ljubav je saglasnost stvarima. Ona je sastavljena iz divljenja i predavanja. Oduzmemo li joj predavanje – ostaje ona jalova, lišimo je divljenja – postaće dužnost. Eto hrišćanske zablude. Harmonija je, međutim, stapanje. Ona ne trpi delove koji bi hteli da se istaknu. Ona niveliše. Ljubav takođe niveliše, jer je harmonija.
Čovek od duha oseti ponekad čežnju da se spolji sa suncem koje pada u reku, ili sa kamenim vrhom koji je strašno usamljen. On želi da uđe kao ton u simfoniju koja ga ispunjava divljenjem. On želi da bude akord Betovenove „Apasionate“.
Ljubav nije odnos, nije žica razapeta između dve stvari da bi se ispunilo proročanstvo. Ono je nešto između, jer nema ništa između čega bi ona imala da bude. Kada bi bila između – bila bi izvan. Ništa izvan ne postoji. Eto hrišćanske zablude. Dobronamerni ribari behu ponosni što su otkrili nešto što je bilo otkriveno još od kopitara. Nešto što je estetski uzvisivalo peranospore nad čovekom. Ukoliko ima više spajanja, ima i više ljubavi.Ljubav je najveća onda kada ono prestane, jer ona onda ispunjava svoj cilj koji je u harmoniji.
*****
Treba se čuvati preterane omiljenosti. Ona daje pravo na nadu, a kako nijedna nada nije bila ispunjena, ona razočaranima daje dvostruko pravo na neprijateljstvo. Jedan izgubljeni pristalica je neuporedivo opasniji od prirodnog protivnika.
*****
Pogreška socijalnih revolucionara je u tome što smatraju da revolucija mora prethoditi vaspitanju naroda. Trebalo bi da je obrnuto. No istorija ne dozvoljava odugovlačenja. Ona je sklona da prezre blage učitelje i da se divi onima koji su svirepi i snažni.
*****
Organizacija komunističke vlasti je po svojoj unutrašnjoj strukturi izvorno aristokratska. Trebalo bi da mi ona odgovara. Međutim, pošto ona ne selekcioniše prema sposobnostima nego prema vernosti, ne prema spremnosti da se vlada nego prema spremnosti da se služi, valja je odbaciti. Aristokratski metod nije ovoj doktrini imanentan.
*****
Svet nije nikakvo pitanje. On je odgovor i mi svi, mi smo odgovor na ko zna čije i koje pitanje.
****
Da bismo poštovali bogove potrebno je da volimo svet, koga su nam stvorili. Da bismo taj svet voleli, neophodno je da on bude lep. Da nam je vrlina, umesto u obliku kreposnih i dosadnih staraca bila predstavljena u vidu lepih žena, ljudi bi verovatno izgubili volju da budu poročni.
*****
U svakom ciniku sahranjen je po jedan idealist. Pesimizam nije svojstven čoveku, kao ni životinji. On je stečen organ zaštite. On je više metod u svetu nego ideja o svetu – moralan po poreklu, i kada nije moralan po posledicama, on nije nikada spontano nitkovski. Pesimizam je onaj minimalni teg koga inteligencija stavlja na stranu egoizma, da bi ovaj održavao ravnotežu sa našom ropskom prirodom.
Ne priznavati da stvari imaju i svoju dobru stranu, znači samo odricati im uticaj na svet. Ne poricati je nego omalovažiti. Ne prevideti je, nego ne uzimati je oybiljno. Diveći se nekoj statui, čovek će sačuvati samo nejasan i amorfan utisak njegove lepote, ali će tačno zapamtiti da li tome kipu nedostaje ruka ili nos.
*****
Problemski žar, kako veli Viljem Džems, postoji u svima nama. Nije potrebno zapodenuti samo jednu filosofsku prepirku, pa da bi se on uočio. Pitanje je samo šta će ga razbuktati: sloboda volje ili ukrštene reči, polemika između dijalektičara i logističara ili skok cena, razmirice između doktrina ili ljubavnički sporovi.
Voleo bih da je interesovanje ljudi manje svstrano a više trajno, da njihov duh umesto što uživa u prostranstvu površine, roni u beskonačne slojeve dubine. Dodičući se više predmeta odjednom ili jedne za drugima, duh se opija snagom koju mu daje moć analogija.
*****
Deo uvek obuhvata celinu. Samo je tako moguć jedan monizam. Ono što empiričari nikad neće razumeti jeste da beskonačnost implicira u sebi svaku moguću konačnost. I da je svaka od tih konačnosti jedna latentna beskonačnost. Limens je odrednica svega što postoji. Tako prestaje opasnost da beskraj ostane neobjašnjen samo zato što ne može biti efikasno zamišljen. Priznajem da su me uvek privlačile celine. To je zato što u nagonu za njima, vidim jednu sponu između uma i sveta.
*****
Smrt je takođe jedna celina. Ona je lepa zato što je harmonična i zato što iz te celine ne strše delovi ni u kom smislu.
*****
Moć celine nije u tome što vlada delovima od kojih je sastavljena, nego u tome što se podređuje kao deo - višim celinama. Reš ’sastavljena’ ne sme biti shvaćena u običnom smislu, naime u smislu slaganja tonova u orkestraciju, pri čemu uvek, pod uslovom da imamo rafiniran sluh, možemo otkriti sastavne delove jedne melodije. Naprotiv ova reč ima biti shvaćena u smislu mešavine više boja koje ipak daju samo jednu novu.
*****
Veliko prijateljstvo nije ništa drugo nego prerušena ljubav.
*****
Od onih koji sa velikom revnošću služe jednoj vladi, sa velikom se sigurnošću može očekivati da će sa udvojenom služiti protivničkoj. Delom iz načela, a delom iz straha – jer pokajanje ne zahteva veći dokaz od krvi svojih prijatelja i dobročinitelja.
Pametna vlada ne plaši se zato onih koji su se protiv nje borili, jer oni moraju da se pokore, nego onih koji su se za nju borili, jer oni mogu i da odreknu poslušnost. Oni koji su se, međutim, preteranom revnošću isticali u borbi protiv jednog režima, ne smeju očekivati nagradu od svog sopstvenog, jer nijedan režim nema poverenja prema herojima i žrtvama. Možda zato, što oni žele da se ponove. Jednako kao što žele večite sluge.
*****
Biti ciničan na svoj sopstveni račun – to je poslednje sredstvo samoljublja. Voli sebe onaj ko ume da vređa sebe.
*****
Jedan dan koji izgubi revolucija je 100 izgubljenih godina budućnosti. (Dok su Versaljci ubijali Parižane, Komuna je donosila dekret o prosvećivanju žena.)
*****
Dugotrajna opozicija je pogodna za mudrost, ali je štetna za narav.
No comments:
Post a Comment