Nagrade „Borislav Pekić“

Nagrade „Borislav Pekić“gimnazijalcima beogradskih gimnazija – 4. aprila 2007

Treća beogradska gimnazija je na predlog poštovalaca dela Borislava Pekića, koji je bio đak Treće muške gimnazije (danas Treća beogradska gimnazija) u dogovoru sa piščevom suprugom Ljiljanom Pekić ustanovila ovu nagradu februara 1995. godine.

Nagrada se dodeljuje na javnom konkursu učenicima beogradskih gimnazija za najbolju priču, pesmu i esej. Žiri u sastavu: Radoslav Bratić, Vuk Milatović, Mirko Magarašević, Petar Pijanović i Nada Vučković je ove godine na dan 4. aprila dodelio nagrade za najbolje književne radove mladih talenata koji su stigli pod šifrom.

Na konkurs je stiglo ukupno 185 radova i to: 95 pesama, 24 eseja, 65 priča i jedna drama. Nagrađeni su sledeći učenici u kategorijama:

PROZA
Prva nagrada je dodeljena radu pod naslovom „Svemirska azbuka“ čiji je autor Simon Marić iz Zemunska gimnazije;
Druga nagrada je dodeljena radu pod naslovom „Svetosavska poruka ljubavi i mira“ čiji je autor Vanja Lelas, iz Zemunske gimnazije;
Treća nagrada je dodeljena radu pod naslovom „Sveti Sava i njegov značaj za nas“ čiji je autor Ivo Omerović, iz Trinaeste beogradske gimnazije;
Treća nagrada je dodeljena radu pod naslovom „Odbrana i naši poslednji dani“ čiji je autor Aleksandra Kuprešanin, iz Četvrte beogradske gimnazije.

POEZIJA:
Prva nagrada je dodeljena pesmi pod naslovom „Kuda sada kada nema ni puta ni fenjera“ čiji je autor Nemanja Lukić, iz Zemunske gimnazije;
Druga nagrada je dodeljena pesmi pod naslovom „O Savi Mileševskom“ čiji je autor Stefan Vujičić, iz Gimnazije Sveti Sava;
Treća nagrada je dodeljena pesmi pod naslovom „Ljudi od samoće“ čiji je autor Teodora Budimir, iz Filološke gimnazije.

ESEJ:
Prva nagrada je dodeljena za esej pod naslovom „Demonsko u umetnosti kod Andrića i Mana“ čiji je autor Vuk Petrović, iz Zemunske gimnazije;
Druga nagrada je dodeljena za esej pod naslovom „Koktel za knjigokusce“ čiji je autor Marko Sing, iz Četvrte gimnazije;
Treća nagrada je dodeljena za esej pod naslovom „Mersoov i Faustov preobražaj ljudske prirode“ čiji je autor Nemanja Đorđević, iz Zemunske gimnazije;
Treća nagrada je dodeljena za esej pod naslovom „Pisac u tuđini“ čiji je autor Nina Miković, iz Četvrte gimnazije.

U Trećoj beogradskoj gimnaziji su pred prepunom Svečanom salom, u prisustvu đaka i brojnih zvanica uručene nagrade. Gimnazijalci su povodom svečanosti priredili birani program u kome su neki učenici otpevali par kompozicija uz pratnju klavira, a pročitana je i prvonagrađena pesma.

Članovi žirija su pohvalili sve prispele radove, a specijalno one nagrađene. Ovde dajemo u celosti govor gospodina Magaraševića o pesmama koje su odskakale od ostalih i on se obratio laureatima sledećim rečima:

„Poezija je spajanje razbijenih ljudskih iskustava u celinu. Poezija je spajanje vizija u prorčki glas kako nam sluti i javlja poezija Vilijema Blejka. Poezija je unutrašnji vapaj duha pušten iz najdublje lične samoće u samoću sveta. Poezija je neprekidna svetkovina prožimanja mitskog i realnog, prošlog i sadašnjeg, pojedinačnog i univerzalnog. Poezija je uvek, na neki način, traganje ’za izgubljenom polovinom čoveka’ kako bi rekao nobelovac Oktavio Paz.

Na ovakve izazove koje poezija upućuje svetu i svet stvalja pred poeziju, odgovaraju danas i najmlađi pesnički glasovi pristigli na konkurs za ’Nagradu Borislav Pekić’.

Prvu nagradu za poeziju u 2007. godini dobila je pesma Nemanje Lukića iz Zemunske gimnazije, razred IV/1. Njegovom pesmom ’Kuda sada kada nema ni puta ni fenjera’ odjekuju ona raspoloženja i duševna stanja koja čujemo i među Pekićevim proznim junacima; kada mladi pesnik kaže ’brojim sekunde haosa’, ili kada gradi metaforu u stihu ’samo nevidljivi stranac je tu’ nas zalama odjek onih duševnih stanja koja izbijaju sa stranica Pekićeve, za sve nas katarzično ispovedne proze ’Godine koje su pojeli skakavci’. I tu nada i beznađe, na istom putu, traže reč i rešenje.

Drugu nagradu ponela je pesma ’O Savi Mileševskom’ Stefana Vujčića iz Gimnazije Sveti Sava, razred III/5. Ova nadahnuto stvarana pesma, primereno ličnom duhovnom sazrevanju pesnikovog ’ja’, traži odgovor na staro pitanje o ličnom i kolektivnom srpskom identitetu: ’U Savinom liku prepoznah’, kaže nam pesnik, ’sve likove svoje’. Mladi pesnik Vujčić ovom pesmom uspelo i dramatično prepoznaje svet čednog detinjstva ’u svetu jednako surovom’. Takvo prepoznavanje nagoveštava nam da je mladi pesnik na dobrom putu.

Treću nagradu dobila je Teodora Budimir iz Filološke gimnazije, razred II/6. Teodora nam je podarila pesmu pod naslovom ’Ljudi od samoće’, pesmu koja je svedok raspoloženja i stanja one svakodnevne, dakle moderne urbane svesti. U odličnim stihovima ’Uvlači nam se mrak pod kožu / Uvlači nam se pod nokte u kosti u krv’ mi prepoznajemo svu teskobu pulsiranja urbane samoće i preteće neizvesnosti koju osećaju i pojedini junaci Pekićevog ’Novog Jerusalima’. Ovo podsećanje mladih pesnika na delo pokrovitelja ove lepe nagrade, nije samo pohvala nego i podsticaj ka saznanju da je poetika Borislava Pekića jednako aktuelna danas kao što je bila i juče.

Čestitamo mladim pesnicima koji su učestvovali, a posebno onima koji su nagrađeni!“