Reči su nam već odavno prazne i lažne, a stvarnost orvelijanski drukčija od one što nam rečnik prikazuje. Inventar činjenica stvarnosti kojima smo dali lepša i bezazlenija imena – beskonačan je. Njihovo nas ređanje nigde neće odvesti, kao što ne odvodi ni stvarnost koju iza sebe krije. Hitler je genocid nad Jevrejima nazvao eufemizmom „totalnog rešenja jevrejskog pitanja“. Posledice nisu bile eufemističke.
*****
Demokratija je, ma koliko je smatrali najboljim od svih rđavih vidova ljudske zajednice, istovremeno i njen najneprirodniji oblik. U prirodi, koja čini genetsku osnovu našeg postojanja, bili vernici ili nevernici, demokratije nema. U čoporu majmuna, zna se ko je gazda. Tigar ne treba saglasnost koze da je pojede, niti se zmija s mišem sporazumeva oko toga ko će čiji ručak biti.
Takvo stanje stvari može biti žalosno, ali se ne sme prevideti ako iskreno želimo da nam zajednica sledi neprirodan, a ne prirodan put razvoja, i tako se spase paralele sa čoporom tigrova ili brlogom divljih svinja, u kojima odnose među jedinkama određuje isključivo snaga kandži i kljova.
Demokratija zahteva odricanje od prirodnih instikata, žrtvovanje osionog ubeđenja da smo od drugih vredniji, sposobniji, pa prema tome zaslužniji da od tih drugih budemo bogatiji, moćniji, srećniji, žrtvovanje suverenog ega neistinoj ideji neistinitpj ideji ravnopravnosti svih ljudi i njihovom neubedljivom pravu na svoj deo sreće, slobode i blagostanja.
Totalitarizam, koji je uvek i necivilizovan, jer mu se stalno nekud žuri, premda u krajnjem ishodu uvek kasni, ne mari mnogo za naše žuljeve. Počesto ni noge. Ni kako i gde gazi, dok ide, dok nekuda gazi.
Bitan uslov za demokratiju je kultura, ono što građanskoj civilizaciji daje duhovni smisao. Bez civilizacije i kulture, demokratije nema. Dužnost vlade je staranje o celini. Ali i pojedine grupe, i pojedinci, u istinskoj demokratiji, puno pravo imaju da se za uže interese bore. I da se za njih bore bez obzira jesu li u pravu ili nisu, jesu li u manjini ili većini.
*****
U čoporu sve izgleda lakše, bolje, pravednije.
*****
U Jugoslaviji (više kod političara nego naroda) na Evropu se gleda sa željom i nepoverenjem koje gajite prema ženi pre nego što ćete se venčati. Plašite se gubitka slobode, ali znate da ćete bez tog gubitka ostati i bez izvesnih uživanja.
Rođena u strahu od imperijalizma, naša politika umire u strahu od Evrope. Političari bi se, naravno, s Evropom i njenim napretkom rado pomirili, da se onsadrži samo u tehnološkim povlasticama i materijalnom blagostanju. Ali on podrazumeve i načela bez kojih se Evropa kao društveni entitet, kao povesni fakat, ne može zamisliti.Evropa je i njena parlamentarna demokratija, višestranački sistem, poštovanje prava čoveka i građanina, sloboda štampe, slobodni izbori, nezavisni sudovi, neutralnost vojske, sloboda mišljenja i udruživanja, vladavinu zakona, slobodno tržište, toleranciju, smisao za kompromise i građansku civilizaciju. I, naravno njenu građansku kulturu koja sve ovo objedinjuje.
Ko sve to ne prihvata kao integralni deo svog političkog i duhovnog bića, nije Evropljanin, niti će ikada biti, a niti je velika šteta što nije i biti neće.
To su verujem, bitni razlozi našeg straha od Evrope. Jer mi sebe smatramo izuzetnim, samo se još nismo dogovorili u čemu, zbog koje „trivijalne razlike“. Da li zbog svoje prošlosti, svoje sadašnjosti ili svoje budućnosti?
*****
Tradicija sumnje u tuđe motive, u tuđ razum, u tuđe poštenje odlika je našeg karaktera. Ona pokazuje koliko nemamo poverenja u same sebe. Ko hronično gaji nepoverenje u druge, mogao je steći samo iskustvom. Kako svaki čovek o sebi najviše zna i sebe najbolje poznaje, biće da je ta ružna samopoznaja osnova nazora po kojima su svi ljudi hulje. Ili da nisu samo dok se ne otkrije da jesu.
*****
Kod nas se misli da čovek mora biti plaćen da bi uopšte mislio, a potom, da dvostruko mora koštati ako misli pogrešno.
*****
Poznato je da smo engleskog poslamika dobili pre engleskog klozeta, i da bi bolje bilo da je obrnuto. Od klozeta bismo imali više koristi nego od poslanika, od koga smo imali uglavnom štete.
*****
Dne 27. marta 1941. Churchill je rekao da je Jugoslavija našla svoju dušu. To je bila ona ista duša koju smo našli i na Kosovu i od koje nam je pet vekova posle izgubljene, takođe besmislene bitke, duša ostala – u nosu. Slika anglo-srpskih odnosa nije vedra ali je poučna. Britanija je gledala svoje interese. Mi smo se bavili dušom. Ko nam je kriv?
*****
Nema gotovo nijednog povesnog fakta koji nije promenljiv, koji se bez ustručavanja na naše oči ne menja, čas u jednom, čas u drugom smeru, kako odgovara ovom ili onom trenutku, ovoj ili onoj potrebi.
Čitajući nove knjige o Drugom svetskom ratu, izgleda nam da se on ponovo vodi, ovog puta na drukčiji, reklo bi se uzbudljiviji način nego pri prvom, originalnom vođenju. Fakta doživljavaju genetičke promene kao virusi. Istina je postala predmet dogovora, potrebe, oportuniteta. I Pontije Pilat, prokurator Judeje, imao je pravo kad je od nje oprao ruke.
*****
Samo naivni veruju da je na istorijsku istinu potrebno čekati trideset godina i da će je otkriti otvorene državne arhive. Dokument je stvar čitanja. O događaju postoji serija protivrečnih dokumenata iz kojih se izvode oprečni zaključci. Zavisno od čitača, nešto je dokument ili neupotrebljiva hartija.
Dokument može biti podmetnut, jednako kao što ume da nestane. Na gustim i izukrštanim psihostradama memoara i dnevnika ljudi koji povest prave ili u njenoj proizvodnji ovako ili onako učestvuju, česte su stranputice volje i želje. Istorija je mutna i haotična slika pretpostavki iz koje su mnoga fakta, usled nedostatka dokaza, proterana i zamenjena onim što je babi milo.
*****
Političari se slažu u mišljenju da je istina o istorijskom događanju neka vrsta dvostruke štete. Štetan je često već sam događaj. Njegovo iznošenje u javnost štetu samo uvećava. Vojnici im se pridružuju. Poslovni ljudi takođe. Kriminalci i policija već su poslovično diskretni.
Jedini fanatici koji još uvek nekakvu istinu teraju, naučnici su po svojim laboratorijama, izvesni novinari po svojim redakcijama i po neka preživela žrtva istorije koju ne zadovoljavaju sumarna objašnjenja. U većini slučajeva, istina se ne krije. Ona je tek malo drukčija od stvarnosti. Kao i svaka umetnost.
*****
Članstvo u jednoj partiji ma koliko bila ili mislila da je avangardna, ne može značiti proširenje građanskog prava koje nam svima po zakonu pripada. Ono eventualno, može samo da uveća nečije dužnosti i odgovornosti.
*****
Nepostojeće pravilo bolje je od izneverenog. Zakon koji se ne poštuje, štetniji je od zakona koga nema. Pravo koje se prezire, opasnije je od prava koje ne postoji. Partija koja je na kormilo zemlje došla da ispravi sve nepravde ovog sveta a završava ispravljanjem biografije svojih korumpiranih članova, nema šta da traži u budućnosti jednog naroda, pre nego što nešto ozbiljno uradi sa svojom prošlošću.
*****
Nekada se govorilo da ko laže, taj i krade, ko krade, spreman je da ubija, a ko ubija, završava visoko – na vešalama. Pouku u poslednjem delu valja izmeniti : tako se završava visoko – ali ne na vešalama nego na nekom lukrativnom položaju.
*****
Ako se nekome naknadno prizna nedužnost, automatski se naknadno priznaje i nečija krivica. Niko ne može nedužno stradati, a dazbog toga neko pravdi nije ostao dužan. Priznanje ovakve logike inaugurisalo bi bizarnu praksu. Ćelije zatvora uvek bi bile pune, ali uvek drugim ljudima. U njima bi najpre sedeli nedužno osuđeni, a potom oni koji su ih nedužno osudili. U slučaju reverzibilne rehabilitacije, koja kod nas nikad nije isključena, proces bi se obnovio. Zato je ipak bolje čekati 400 godina, pa tek onda sumnjive presude revidirati.
*****
Zemlja koja danas nije spremna da pred ulazom evropske pećine s blagom stane s molbom, sutra će stajati s lončetom za milostinju.
*****
Moralne države nema. Istorija ne poznaje narod čije su ruke čiste.
*****
Učili su nas da je znanje uslov napretku, ali kada su primili račun za školarinu, našli su da to znanje isuviše skupo za ono što daje, a davalo je ponekad buntovnike i nezadovoljnike, pa su se vratili staroj dobroj ideji da obrazovanje treba samo onom ko je kadar sam da ga plati i ko može da bude nezadovoljnik na svoj trošak.
*****
„Ekspert“ danas označava čoveka koji je u svim stvarima izvan svoje uže struke idiot, a u struci uzorna neznalica.
*****
Živimo u vremenu reformi. Neke od njih žive, neke ne žive, ali ih svi tražimo. Zemlje koje su prošle kroz revoluciju, jednim zamahom zadovoljile sve svoje strasti za promenom i sada su ih svele na jedinu potrebu da promene revoluciju.
*****
Vreme u kome engleski suveren saznaje šta je u njegovo ime odlučeno u parlamentu, nepotrebno je kratko, ali samo ako pomislimo da ima suverenih naroda koji ni posle pedeset godina ne znaju šta su njihove vođe u ime njih rešile (ugovorile).
*****
A. Huxley je ovaj svet nazvao – vrlim. Ja ću ga zavati ludim, i time reći isto što i engleski pisac. Svet jeste lud, ali tu je i njegova najveća vrlina. Njen smisao ne znamo, ali ako u mahnitanju budemo istrajni i produžimo dovoljno dugo da ludimo, brzo ćemo saznati. A ako prežive našoj će deci biti vrlo dobro.
No comments:
Post a Comment