Politički vođa ne sme da bude fanatik, ali mora da izaziva fanatizam; ne smejući da bude poverljiv, on mora da uliva poverenje; svoju samostalnost može on da sačuva samo uzgajanjem sopstvene samosvesti; umesto srca moraju biti otvorene njegove uši; umesto ruku njegov razum; on mora spoznati svoju volju pre nego što pokuša da je naturi drugima; volja po sebi nije nikakva vrlina, tek cilj oplemenjuje ono što je po sebi obična ćud; on je bezličan, ali on mora da se kloni ispoljavanja ove vrline koja je Robespjera stala popularnosti; on je dvopolan: unutra skeptik – spolja dogmatik;
on ume da svoje misli čuje i prihvati od drugih kao savet, jer ništa ne privezuje koliko korišćenje tuđe pameti; on je glumac koji igra svoj sopstveni život; on zna važnost trenutka i nikad ga ne propušta, ne zakašnjava i ne istrčava ispred njega; U svakom trenutku on je ono što treba da bude; on, pošto ima sredstva, ume rafinirano da laska ne obavezujući se; on ume da upregne svaku emociju u kola svoje moći; jedno pored drugog služe mu mržnja, strah, ljubav i divljenje;odlučan , pravovremen, nemilosrdan kad treba da udari; strpljiv, pritajen, ravnodušan kad treba; inače on je običan čovek (znajući šiparičku strast plebsa i buržuja prema pričicama iz domaćeg života) na neobičnom položaju (znajući isto toliko njihovu strast prema bobožavanju), on je čist um koji se služi sredstvima srca; ali isto tako on je prvi i najveći rob one ideje u ime koje čini druge robovima.
*****
Revolucije se dižu pravo iz kompleksa inferiornosti; osim toga, valjda se njima postiže neko poboljšanje.
*****
Revolucije se dižu u ime ideala, sprovode u ime nagona; događa se da na kraju iznude neko poboljšanje.
*****
Sporedna je nakaznost drveta, koje rađa ukusne plodove; Bekon beše nezahvalnik, Vajld ververtit, Tolstoj licemer, ali ja to ne osećam kad ih čitam.
*****
Paradoksalno je, baš partija koja odbacuje ulogu heroja i vođa iz istorije, biva prinuđena da njihovom samovoljom objašnjava svoje istorijske neuspehe.
*****
Država je oblik sažimanja naroda sa svojom idejom, mehanizam u kome se ideja naroda preobraća u ideju nacije. Tačnije: država je oblik u kome se stvarnost jednog naroda pretvara u njegovu ideju.
Država je apsolutan oblik te ideje; apsolutan oblik je po definici i slobodan, jer u sebi sadrži sve komponente svoje nužnosti. Kroz državu penje se narod do ideje o sebi ali i do svoje ideje. Zato je prva vrlina političara biti državotvoran.
*****
Ako komunistička partija izdaje čovečnost u ime idealnog čovečnog cilja, ako pre jedne humane države, i „zbog“ nje, podiže terorističke koncentracione logore, ako ona radi cilja upotrebljava sredstva koja unapred taj cilj diskvalifikuju, da li to ostaje MOJA PARTIJA?
*****
Politički refleks se gasi ako se zasniva samo na obećanjima.
******
Dobar građanin je onaj koji misli na hleb i onda kada je sit; opasan je onaj koji misli na ideale kad ima hleba, a na hleb kad ga ideali ostave da gladuje.
*****
Teško narodu o kome se vlada preterano brine.
*****
Dužnost je najveće pravo mudraca.
*****
Javni poslovi su jedan oblik žrtvovanja. Trebalo bi da se čovek žrtvuje za ljuide; obično se događa obrnuto: čovek ljude žrtvuje.
*****
Sloboda je kao tkanina: što je više rastežeš, sve je tanja. Sloboda je kao vazduh: ako ga ima, ne oseća se; kad nestane, postaje neophodan. Sloboda je kao plod: zreo pada; kad je nezreo, mora se tresti i pri tome i gnječiti. Sloboda je kao tuđe cipela: mora se nositi izvesno vreme da bi se čovek na nju navikao, što znači da bi je zaboravio. Samo ona sloboda je prava koja se ne oseća.
*****
Društvo danas liči na pijanog čoveka čiji su pokreti u smešnoj nesaglasnosti sa ciljem kome su podređeni, ako kod takvog stanja uopšte postoji neki cilj, pa je savršeno opravdano da se takvo društvo za kraće vreme – uopšte za vreme koje je potrebno – veže u ludačku vreću koja hladi nagone i nateruje na poslušnost, osim što upozorava telo na ograničenost koju ono voli da smetne s uma.
*****
Demokratski shvaćena država je suma pojedinačnih volja dobijena putem njihovog izbornog izražavanja. Tako simbolično dobijena opšta volja, koja nije ni opšta, jer joj nedostaje saglasnost, ni volja, jer je podređena umesto da podređuje, isto je tako pogodna da ispolji opštu pokvarenost kao i da sakrije svoju vlastitu.
Čak i njene demokratske mogućnosti su neobično uzane, jer se narodna volja pre izražavanja prethodno svodi na volju užih grupa, a ona na volju najužih interesa, pa čoveku nije teško da između dve budale ili dva nitkova izabere po nagonu onog koji odgovara njegovom vlastitom nitkovluku ili gluposti.
*****
Red se ne protivi promeni, ali se on protivi promeni koja nema taj red za cilj. Teokratija je to osetila kao i Platon. Interpretirajući Platona kaže se da se država ne zasniva na ličnim pravima nego na ličnim dužnostima.
*****
Lične su dužnosti upravo najviša lična prava, pa ako građanin shvati da vršenjem svojih građanskih dužnosti ostvaruje svoja najviša građanska prava, protivurečnost nestaje, te individualizam najekstremnije shvaćen dobija obli celine i harmonije.
*****
Politika koja nije ’božanska’ nije politika nego politikantstvo. Politika sa ograničenim radijusom ne može biti celishodna, jer ne pretpostavlja zavisnost od nekog cilja kome svet kao ENERGIČNA INSTIRUCIJA teži.
*****
Kako možemo znati da li je ovaj sistem dobar ili rđav, ako ne znamo da li spontano odgovara jednoj opštoj istorijskoj determinanti. Pošto smo se oslobodili političkog pragmatizma, mi ostajemo obezoružani: ako ovom danu ne dozvolimo da nas vodi, moramo otkriti takav dan od juče ili od sutra.
Gledajući dane od juče sa ciljem da izradimo dane od sutra, mi uzoravamo naš današnji dan. Bez uviđanja prošlosti i naziranja budućnosti, svaka politika tone u prakticizam i od graditeljice istorije postaje ono što je razara.
No comments:
Post a Comment