Iz knjige: Korespondencija kao život I; Prepiska sa prijateljima (1965-1986) – 4 deo; izdanje Solaris, Novi Sad, 2002; izbor Ljiljane Pekić.
U socijalističkoj zemlji dinar ne znači ništa, samo – čovek.
*****
Nalazimo se u vremenu u kome je ispunjavanje obaveza (dugova) prva građanska dužnost (druga je pravljenje dugova).
*****
Radnička klasa se mora učiti od buržoazije da se prema državnom imanju odnosi kao prema porodičnom, a ne ličnom, i da je dopušteno da deca prave dugove koje će plaćati očevi, ali ne i da očevi dugovima opterećuju svoju decu.
*****
Nasledstvo potomcima čini pretke.
*****
Ovo je teška godina, ali kako će svaka buduća biti gora, moramo s tekućom biti zadovoljni.
*****
Država je na Balkanu – niko.
*****
Kao najbolji lek za bolest predlažem – pisanje. Ako pri tom može da se to tera najmanje 12 sati dnevno, da se puši 60 cigareta i da se od vremena do vremena čovek predaje alkoholu, videće se da to nijedna bolest ne može podneti, morala bi pobeći.
*****
Pametna misao ne sprečava besmisleno delo.
*****
Kompjuter će, nadam se, od mene uskoro preuzeti i sastavljanje knjiga, jer je pametniji i brži. Osim toga ne troši koliko ja. Ne puši, ne pije, koristi jeftinu struju i to u skromnim količinama, a povrh toga, i mnogo bolje od mene izgleda.
*****
Mislim da bi se kompjuter moga upotrebiti za pisanje izvesnih knjiga. Sud i policija, uz pomoć ideološke komisije sastavili bi disk koji bi upozoravao kad god bi se napisalo nešto nepoćudno. U savršenijem obliku bi se moglo na ekranu odmah pokazati kakve neprilike očekuju pisca.
*****
Ulaženje u starost je najmučnije u životu čoveka. Otkriva se posedovanje tela ne samo za uživanje, nego i za bol.
*****
Sve ostaje. Ništa što u Knjigu života uđe, ne baca se.
*****
Načela se grozim – načela su svetu donela više nesreće od svake epidemije, uključujući bubonsku kugu i najezde varvara.
*****
Svako predlaganje boljeg načina života zajednice izgleda smešno, ako čovek nema sredstava da ih ostvari, a žalosno kad ih dobije.
No comments:
Post a Comment