Iz knjige: Korespondencija kao život II; prepiska sa Ljiljanom (1970-1971) – 1 deo; izdanje Solaris, Novi Sad, 2003; izbor Ljiljane Pekić.
U jurnjavi za lovom ni život ni obraz više ništa ne znače.
*****
Treba se pridružiti ljudima koji brane neko pravo, neki viši vid ljudske egzistencije, čak i ako se čovek sa njima u potpunosti ne slaže. To sa politikom nikakve veze nema. To je čisto moralno pitanje.
*****
Najgore je kada se opšti i lični razlozi pomešaju, pa ih čovek nije u stanju više da razluči te počinje da ogorčenje sobom i svojom situacijom prenosi na opšte stvari.
*****
Samoća se lakše podnosi ako je kratkotrajna i ako postoji perspektiva. Najteže je usamljenim ljudima koji nemaju nikakve nade, starim i bolesnim. Iza njih je život bez smisla, a ispred smrt prazna i jalova.
*****
Ljudi se ne dele po boji kože, a istinu govoreći ne dele se ni po čemu drugom do po naravi.
*****
Negativna adaptacija na jedno društvo je često alibi za osećanje neuspeha u profesionalnom smislu.
*****
Neka Bog pomogne i onome koji goni i onome koji beži.
*****
Svet dileme je jedina mogućnost za moralno i intelektualno biće. Bez dileme nema ni prave ljudske akcije, ni prave ljudske odgovornosti za posledice svog delovanja.
*****
Zašto se ljudi tako teško, gotovo nikako, oslobađaju svojih zabluda? Zašto po svaku cenu ne pristaju da se menjaju, dakle razvijaju? Zašto nemaju hrabrosti, zato što su pogrešno vaspitani, pa im se čini da je odanost nekoj zabludi časna. Oni podsvesno znaju da bi se priznavši svoju pogrešku, svoje pogrešno opredeljenje – a pogotovu ako su iz njega proistekle nesreće po druge – našli u duhovno izgubljenom položaju, na milost i nemilost prepušteni osećanju krivice i uzaludnosti ko zna koliko godina svoh života. A ko bi to mogao da podnese? Stoga će svoju uabludu rađe odvesti do krajnjih, pa i apsurdnih konsekvencija, nego što će je priznati iz toga izvlačeći aktivne konsekvencije.
*****
Svoje se mišljenje danonoćno mora preispitivati, korigovati, unapređivati, negovati. Ideje ne umiru od nedostatka dokaza već odsustva protivdokaza. To zvuči paradoksalno, ali ova formula dobro karakteriše puteve kojima doktrine dolaze do svoje i teorijske i praktične smrti. Svaki kontraargument koji se u izgrađivanju sopstvenog stanovišta ozbiljno u obzir ne uzima ili zanemari, uvek je klin u kovčeg sopstvene duhovne slobode. Neprijemčivi ljudi nisu slobodni, oni su samo slabi.
*****
U Engleskoj vlada jedan klimatski kompromis između večite jeseni i večitog proleća, jedno poluvreme koje bi bilo izvanredno da nema vlage.
*****
U svim zanimanjima pa i u privatnom životu mahom je potrebna samo jedna budala da bi varalica imala od čega da živi. Jedino ih je u umetnosti potrebno na stotine.
*****
Šta vredi što će se hohštapleri već sutra kao crkotine vući po duhovnim đubrištu naše nacionalne istorije, kad se mi danas po pravoj istoriji vučemo kao živi leševi.
*****
Neko ko ima nameru da ruši tuđ sistem ne sme istovremeno da pristaje uz rušenje odnosa na kojima ima nameru i svoj sopstveni da ustanovi.
*****
Problem starosti treba rešavati u mladosti, naravno ne mislim na stvaranje porodice u kojoj bi čovek bio zaštićen od potpune usamljenosti, već na stvaranje duhovnih predispozicija za starost: rad i samo delatnost može stare ljude sačuvati od očajanja. Nisu veliki ljudi do smrti bili aktivni zato što su bili veliki, već su i veliki bili zato što su do smrti svoju aktivnost držali na najvećoj mogućoj visini.
*****
Sve je šou, pozorište, reklama. duhovni puč, skandal, afera.
No comments:
Post a Comment