Svi ljudi koji jedan jezik ne govore su fini na tom jeziku. Drže se dostojanstveno i nemušto.
*****
Na engleskim koktelima se vodi ona čuvena engleska konverzacija, uz engleski čaj i u engleskom salonu, po zidovima vise slike engleskih konja i engleskih predaka. U kaminu se stalno gasi engleska vatra. Englezi i Engleskinje imaju hroničnu englesku kijavicu i diskretno šmrkću, dok napolju pada engleska kiša na englesku travu.
*****
Najgora kazna za taštinu pisca – kaznu u paklu, koja možda samo neke ne bi uplašila: pisac bi morao za čitavu večnost da čita samo svoju knjigu; uz sav komfor, poludeo bi brzo.*****
Sa očinskim savetima, uputstvima, prekorima i svim onim tako poznatim roditeljskim razgovorima koji su oduvek, od nastanka porodice verovatno, tako decu ’oduševljavali’. To mu dođe kao neka obavezna igra u kojoj su pravila od pamtiveka propisana i kojih se čovek mora pridržavati, pa čak i onda kada se s njima lično ne slaže. I deca i roditelji kao učesnici ove igre ponavljaju uvek iste strvari, i posledice su mahom iste, pa ipak svi to uporno teramo.
*****
Večna zabluda svih pisaca, pa čak i pisaca dopisnica – svi oni i pisci romana, i pisci reklama, i pisci zakona (pa čak i oni što svoje misli ostavljaju na diskretnim mestima u WC) očekuju sa podjednakim žarom da će biti čitani. I ne samo čitani već i pročitavani.
*****
Kod nas se svi užasno deru, kao da su na nekoj audiciji za najuspelije životinjske glasove.
*****
Kad čovek sedne da napiše i opiše razloge nekom nezadovoljstvu, uviđa koliko stvari nisu jednostavne i koliko često i ne zna koji su pravi razlozi. Pisanje je pogodno, jer nagoni čoveka da formuliše, da izrazi tačno ono što misli i oseća.
*****
Ljudi vrlo greše kad očekuju neki specijalni događaj da ih trgne iz letargije, on obično ne dolazi, a život im kao Estragonu i Vladimiru prođe u očekivanju nekakvog Godoa, pri čemu propuste masu stvari oko sebe, masu tajni koje treba odgonetnuti, masu doživljaja sitnih u kojima valja uživati, masu stvari koje prosto treba videti.
Draž najznačajnih stvari u životu nije da ih posedujemo, već da ih saznamo, da ih doživimo. Ali nisu najuzbudljiviji doživljaji u životu neki lov na lavove u Africi ili luksuzni prijem kod Age Kana (ovo drugo je verovatno ubistveno dosadno), nego svaki angažman koji menja naš i tuđe živote na bolje. Radna sposobnost rapidno opada ako se slobodo vreme aktivno ne koristi nego čovek sam sebe umrtvljuje.
*****
Zavist je najsnažnije osećanje slabih ljudi. Slabi su oni koji su nesigurni. A nesigurni su svi koji su prinuđeni da žive u takozvanim prelaznim epohama u kojima jedva izvesnu prošlost još nije zamenila još neizvesnija budućnost.
*****
Ono što važi za čoveka važi i za društvo. Kao što čovek menja nagore svoju psihu pod pritiskom briga, muka, presije i neizvesnosti, i društvo u tim situacijama ispoljava kao zajednica svoje negativne osobine. U načelu srećni ljudi su plemenitiji od onih koji su nesrećni, pa ma ta sreća poticala i od sasvim prozaičnih zadovoljenja. U načelu gladan čovek teško može biti velikodušan.
*****
Nerazumevanje je opšta osobina, na njemu je zasnovan naš život, i sa tim se treba pomiriti kao sa konstituantom čovekove pozicije uopšte.
*****
Reči se treba čuvati i sa njima postupati kao sa eksplozivom. Neki reči Mara, Robespjera, Sen-Žista, Kutona, Demulena kao da su bile pesnice koje su udarom o klin puštale u pogon sekiru giljotine.
*****
Talent, ma kakav, uvek je samo osnova koja zakržlja ako se ne neguje. Da bi čovek u ovakvim poslovima uspeo mora mnogo čega da se odrekne. Dobre knjige se sastoje od 10% obdarenosti a 90% „konjosanja“. U svakom poslu najvažnija prilježnost, ljubav prema onom što se čini i samopouzdanje, naime uverenje da čovek ako zapne da obavi ono čega se pruimio. Uspeh manje proističe od talenta a više od upornog rada.
No comments:
Post a Comment