Pišem utoliko upornije ukoliko mi se ono što napišem odbija od strane izdavača.
*****
Stalna briga za sutrašnjicu, a čemu se toliko brinemo kada će ta sutrašnjica u svakom slučaju biti rđava. Na taj način samo i našu sutrašnjicu činimo gorom nego što bi mogla da bude.*****
U svojoj borbi sa pticama, biljožderima, mojim smrtnim neprijateljima, stekao sam neočekivano oružje. Dovoljno je da se pojavim u bašti, sve ptice sa užasom beže. Ne moram čak ni mahati rukama, samo tužno stanem usred leje mojih budućih biljaka.
*****
Na ovoj engleskoj klimi sve buja, pa čak i moj pesimizam.
*****
Pišem tzv. knjige, debele i dosadne, ali srećom, neće to niko videti. Budući da me niko više u Jugoslaviji neće štampati, ostaću pisac sa NIN-ovom nagradom, koji je nažalost i na štetu naše kulture, nestao sa scene, usled personalnih razloga. Možda bi se o meni pisalo ako bih se obesio o jedno englesko drvo, u jednom engleskom parku, jednog sivog starog dobrog engleskog dana. Ja se, međutim, neću obesiti, i tako ću propustiti poslednju šansu da ostanem u književnosti bar kao veliki obešenjak. Možda bih se i obesio, ali ko bi se onda starao o mom cveću?
*****
Vreme je grozno, Englezi su sjajni, upravo se privikavaju na visoke takse za bogate a manje za siromašne, što je teško, jer je u prvom redu nekorisno: od toga siromašni neće postati ništa bogatiji, a bogati će i tako bogati ostati; a zatim je i nepravedno, umesto da ne uzimaš od onoga koji ima i koji je već samim tim posvedočio da to ume i da sačuva, nego da mu daješ, ti od njega uzimaš a daješ onome koji je već siromaštvom dokazao da nije za posed.
*****
Englezi su vrlo uzdržljivi pa im je takvo i sunce.
*****
Savršeno je nemoguće da debela knjiga može biti loša, ako već spada u književnost. Ona je ponekad samo delimično rđava. U njoj čovek na više mesta može da omane, pa ipak da se na drugom mestu izvadi. Kod kratke je to nemoguće. Tek što si omanuo, a već dolazi kraj. Debele knjige obično se ocenjuju sa gledišta celine, pa se bar poštuje džinovski napor pisca, pa makar i poluuspešno savladana tema. Kod kratke se kaže: em kratko, em rđavo.
*****
Svet nije jednostavan, pa ni misao o njemu to ne može to da bude, ako želi da bude realistična. Svaka je literatura koja to isključuje, u stvari, manjkava baš u realizmu. Takva rešenja su neuporedivo teža od onih što ih oberučke pruža vidljivi život.
*****
Ako se misli da je književna autarkija pravi nacionalizam, onda je to gledište kojeg danas sa uspehom propagira jedino onaj lunatik Amin iz Ugande.
*****
Nikome nije dopušteno da mu bude isuviše potaman, u zlu je sudbina prilično velikodušna, u dobru ona ima obzira prema našoj nesviklosti, pa nam dobro udeljuje u malim medicinskim dozama kojima se hrane na smrt pregladneli.
*****
Svi oblici vremena, po mitološkom konceptu, raspoređeni su u istoj ravni, istovremeni su. Vreme je prostor koji se menja.
*****
Istovremenost je odsustvo vremena, odsustvo istorije, konačnost – jedino pravo vreme.
*****
Pradavno ciklično shvatanje vremena odriče progres, mada ne poriče razvoj.
*****
Vreme se ne može pobediti. Smrt je neminovna, jer je već početkom data. Napretka nema. A napredak bi se mogao ostvariti jedino pobedom nad vremenom, pobedom nad smrću.
*****
Stvarna promena je moguća jedino u nama, u nama se vreme pobeđuje, u nama se razara privid istorije, duh je oblast realnog metamorfozisa.
No comments:
Post a Comment