Beseda S. Obradovića

Beseda Saše Obradovića povodom dodele stipendije iz „Fonda Borislav Pekić“ na dan 2. jula 2007. godine.

Poštovana gospođo Pekić,
Uvaženi članovi žirija, dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast što sam se našao među dobitnicima nagrade koja nosi ime velikog Borislava Pekića, prvog klasika srpske postmoderne književnosti, uz čije smo knjige koja supruga i ja proveli mnoge uzbudljive časove.

Rekao bih da je naša prava čitalačka avantura započela onog dana kada sam iz biblioteke Doma kulture Studentski grad u našu sobu doneo tri knjige: Očevi i oci Slobodana Selenića, Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihailovića i Vreme čuda Borislava Pekića.

Pa sad zamislite kakav je to književni praznik morao da bude! Bio sam tada student Pravnog fakulteta, pred kojim je stajao strogi svet pravnih normi i logike, a sa druge strane – zavodljivi literarni svetovi, koji su se umnožavali sa svakom pročitanom knjigom. Svet granica i svet beskraja.

I upravo su Čuda Borislava Pekića bila ta koja su me duboko poremetila i u jednom vremenu što je tek slutilo na sukobe, u bitnoj meri oblikovala moj čitalački ukus i kasniju poetiku. Sve je moglo biti dovedeno u pitanje i sve je opet moglo da zadrži formu u čijoj smo lepoti beskrajno uživali. Zahvaljujući Borislavu Pekiću postao sam ozbiljan čitalac.

Dozvolite mi sada da nešto kažem o ovoj nagradi koja se u vidu stipendije dodeljuje novim piscima. Koliko mi je poznato, to je u našem društvu jedini primer ulaganja u sam proces književnog stvaranja. Nije ovde reč samo o finansijskoj podršci, koja je piscima svakako važna, već o pažnji, o ukazanom poverenju i ozbiljnim očekivanjima da nova knjiga bude dobro napisana.

A kad se pogledaju imena prethodnih dobitnika stipendije, postaje jasno da je Fond Borislav Pekić zapravo regrutovao novu generaciju srpskih pisaca, koja je time preuzela obavezu da očuva kvalitet naše književnosti, da pokaže koliko kao generacija vredi i, možda, da stvori nešto novo. Zato želim da izrazim duboko poštovanje i zahvalnost ljudima iz Fonda koji su tokom proteklih godina ulagali napore da ova stipendija opstane.

Gospođo Pekić,
To je poduhvat dostojan srpske književnosti, u kojoj mi, novi pisci, tek pokušavamo da ostavimo svoje tragove.

Hvala Vam na poverenju koje ste mi ukazali.