Ideje iz „1999“ – 3. deo

Neke ideje iz romana Borislava Pekića „1999“- 3 deo; izbor Ljiljane Pekić

Ukoliko je neko pametniji, više je tašt i manje pripravan da se pomiri sa faktom da je celog života svoju pamet trošio na zabludu.
*****
Naša civilizacija je težak promašaj, ali obzirom na urođenu težnju materije mirovanju - i prirodan, i da je upravo stoga cela naša istorija, istorija postepene i totalne materijalizacije, osuđena na stazis Crne rupe.
*****
Ideja o Boga je pokušaj da se dopre do plauzibilne priče o Genezi.
*****
Čovek ima sve što je potrebno za osvajanje Univerzuma, sve kreativne sposobnosti, imaginaciju, neograničeni egocentrizam, bezobzirnost i prema sebi i prema svim drugim oblicima egzistencije, nagon za održanjem, strah od smrti i osećaj izabranosti, iluziju pozvanja.
*****
U polumajmunska i varvarska vremena sa čovekom se jedva šta važno događalo. Ljudi su se uglavnom međusobno tamanili. Za hiljade godina od silaska sa drveta do protoistorije u dolinama velikih reka naoštren je kamen za ubijanje, iscrtan u steni prvi crtež, praotac svih budućih iluzija, rđavo shvaćeno nebo i od groma pozajmljena vatra. To je sve.

U tome su imali sve što je bilo potrebno da istoriju dovedu dovde. Sa pogrešnim tumačenjem neba i od groma ukradenom vatrom u ljude je ugrađen i pad Troje, i najezda Doraca, i upadi Higsa, Peloponeski i Punski ratovi, seobe naroda, mongolska osvajanja, stogodišnji rat, Napoleon pred Moskvom, Prvi svetski rat, Drugi svetski rat.
*****
Neizvesnost, u principu, svakoga čini pametnijim.
*****
Naša memorija je kao vosak u kome su prošlost i budućnost utisnute naporedo.
*****
(str. 294) Najveća je sloboda u neznanju šta će biti.
*****
Živeti u izvesnosti znači živeti unapred. Umreti sa rađanjem. Biti gotov sa početkom.
*****
Onima koji vide tumačiti slepilo teško je, slepima objasniti vid – nemoguće je. A i mnoge stvari po sebi nisu jasne, ili ako jesu, o njima važe protivrečne teorije.
*****
Ako je kraj, cilj, ma on i raj bio, a naročito ako je raj, i nema ničeg, ničeg osim večnog mirovanja, katalepsije, strašnije od smrti.
*****
Svako samouništenje se može uzeti i kao kraj i kao početak sveta.
*****
Ponavljanjem uvek iste istorije, iste povesne lekcije postalo je sudbinom, i ostaće sve dotle dok se ne dogodi nešto, neka čudesna izmena u mehanizmu neizbežnosti, dok dakle, Sizif u pobuni ne odbaci kamen ili ga u nekom titanskom naporu preko vrha ne prevalja.
*****
Ljudi sa kojima je Bog nisu uračunljivi.
*****
Čoveku kome treba poslednja šansa, ne treba logika. Da logike ima, ne bi mu trebala šansa.