Platonov koncept saznanja je ubeđenje da je saznanje – sećanje.
*****
Ogledalo je manje tu da nam pokaže ono što je ispred njega koliko da sakrije ono što je iza njega.
*****
Civilizacija snabdeva ljude ciljevima – koji njoj odgovaraju, jer bez diktata te realnosti nikada ništa na svoju ruku ne bi preduzeli. Ona ih hrani, poji, odeva.
*****
Prostor je iluzija, vreme je iluzija.
*****
Imati veru u sebe je sve. Vera je moć. Želja je moć. Volja je moć.
*****
Postoje ljudi kojima iluzija izuzetnosti dozvoljava prelazak svih granica, gaženje svih obzira, upotrebu svakog sredstva. U civilizaciji stvorenoj na bazi istorijske racionalizacije nagona za održanjem, putem koje je egzistencijalni instinkt zveri pretvoren u velike revolucionarne i reformatorske ideje, takvi su ljudi ne samo mogući, zatitm neizbežni, pa i neophodni. Bez njih se ova i ovakva istorija ne može odvijati. Oni su regrutovani iz gornjeg, najčešće intelektualnog, stratuma ljudske misli o sebi i svetu.*****
Ako se ljudska osobina u svojim posledicama ponavlja kroz celu povest vrste, znači da je prirođena rasi, a ne temporalna, izazvana okolnostima. Ako se zločin na isti način ponavlja kroz vekove, znači da ga je u svima izazvala ista okolnost.
*****
Ravnoteža duhovnog i materijalnog, duše i tela, davno je poremećena. Pogrešan način života narušio je jedinstvo čovekove primarne prirode, razbio harmoniju bića, nasilno razdvojio njegovu sadržinu od forme, ono što su Heleni zvali duhom i telom, za čije su se jedinstvo svojom mišlju zalagali a životom ga uništavali.
Iz tog života istekao je duh kao što teče voda iz krčaga. Materija je okružila ljudsko telo, nalik na praznu ljušturu, na vlastite oblike, na imitaciju svoje mrtve prirode. Rukotvorine su ponavljale prazninu ljudskog bića. Iako, u načelu, stvaran, jer je bio vidljiv, opipljiv, svet je, baš zbog toga što je ostao prazan, postao privid.
Nešto što ništa ne sadrži, nije ništa. Zaostatak pobeđenog duha našao se u tuđem svetu. Njegovo saoosećanje je oslabilo, svojstva mu se izmenila, njegova istorija je zaboravila samu sebe i svoju svrhu. Začarani duh pošao je za materijom i njenim zabludama.
*****
Ljubav je isto toliko jaka koliko i vera, ljubav može da uvišestruči snagu vere, kao što vera umnožava ljubav.
*****
Moć je apsolutna sloboda kojoj, znao za to ili ne znao, sputavan jedino razumom, svaki čovek teži. Apsolutna sloboda moguća je jedino van razuma, u ludilu. Samo u ludilu sve je moguće.
*****
Ludilo nije odsustvo logike. Ludilo je logika uneta u nemoguće.
*****
Mitovi su unutrašnja konstrukcija sudbine ljudi, simbolični modeli njihove istorije i medijum njihove prirode. U poznavanju čoveka bili su nezaobilazni. Mit o zlatnim vremenima bio je spojen s mitom o zlatnim prostorima, projekcijom grčkih Elisejskih polja na zapadu i hrišćanskog Edena, raja na istoku.
Premda, naravno, ne i uvek. Helenski svet poznavao je Kronovo zlatno doba koje se odvijalo na istom mestu gde i poznija homerska istorija Grčke. Drugi su zlatni prostori i njihovi svetovi bestali u elementarnim katastrofama, opisanim ili pomenutim u najdrevnijim epovima, u Gilgamešu, Edenu u Svetom pismu, ili su, kao kroz živi pesak, potonuli u katastrofalnoj propustljivosti ljudske memorije.
Takva je bila Lemurija ili zemlja Mu, izgubljeni pacifički kontinent. Usud Atlantide, koja je zbrisana s lica zemlje i iz memorije njenih stanovnika, samo je gruba varijanta sudbine koju će dočekati protocivilizacija Mesopotamije, minojske ere, Maja ili predinastičkog Egupta.
*****
Bogovi i nesreće dolaze uvek s mora.
*****
Shemom zmije savijene u krug koja grize vlastiti rep izražava se suština i vremena i onoga što se u njemu događa.
Iako ovo nije "klasičan" forum, kao veliki privrženik literature pisca čijih dometa ova nacija, bojim se, još uvek nije sasvim svesna, uzeo sam slobodu da se zahvalim gospodji Stanković zbog pohvale moga komentara Pekićevog dela. Verujem (i to me nimalo ne raduje)da sam jedan od retkih ljudi, a pogotovu retkih tridesetrogodišnjaka koji je tri puta pročitao čitavo "Zlatno runo", s posebnim osvrtom na drugi tom čije mnoge pasaže znam gotovo naizust. Praštajte na ovoj hvalisavosti, ali "Zlatno runo" je jedinstvena knjiga - neću govoriti o rasponu i neverovatnoj kompoziciji - zadržaći se samo na konstataciji da je to jedini roman (bar je ne znam ni za jedan drugi) koji se nikad ne može pročitati; ne mislim bukvalno da ne može, razume se, već na činjenicu da je to knjiga koju uvek možete iznova iščitavati, a da se nikad, ako tako mogu da kažem, ne isrpu njene ideje i perspektive. To je, nimalo pretereno rečeno, knjiga jednog literarnog genija koja na izuzetan način poništava i samo vreme, baš kako je to, po svoj prilici, i zamislio nenadmašni pisac. Poštovana gospodjo Natalija, još jednom hvala i pozdravite mi puno Simeona Lupusa i oca mu Grka kad se naskoro sretnete.
ReplyDeletePoštovana gospodjo Pekić, ne znam koliko je umesno što Vam to na ovaj način saopštavam, ali sam kao neko prilično upućen u istoriju Srbije s kraja 18. i početka 19. veka u drugom tomu najnovijeg izdanja "Zlatnog runa" naišao na jednu materijalnu grešku. Ona je, posmatrano iz književne perspektive, fabulativno, potpuno irelevantna, ali je za istoriografa prilično krupna. Ako smatrate da je uputno saopštiti je u ovom blogu, rado ću to učiniti! Pozdravljam Vas.
Postovani gospodine Petre,
ReplyDeletedrago mi je sto se ponovo javljate i nije vazno sto ovo nije klasican forum. Bitno je da ljudi koji prate blog i vole da citaju Pekica imaju prilike da izmenjuju svoje utiske i podstaknu jedni druge na citanje odredjenih romana koje vole ili da se razviju diskusije o nekim idejama sa kojima se ne slazu.
Uvek sam zadivljena kada cujem da je neko tako mlad citao Zlatno runo. Za taj roman treba odvojiti dosta vremena, jer se on ne moze citati uzgred.
Volela bih da cujem na kakvu ste gresku naisli u Zlatnom runu. Ja nisam uopste nikakav strucnjak niti sam mnogo upucena u istoriju, ali bi me radovalo da cujem o cemu se radi. Uostalom niko nije nepogresiv, pa se svakome moze desiti previd i pored sve paznje.
Srdacno Vas pozdravlja
Ljiljana Pekic.
Poštovana gospodjo Pekić,
ReplyDeleteGreška na koju želim da vam ukažem je čisto materijalne prirode, i čisto sumnjam da bi je erudita poput Borislava Pekića mogao načiniti. Biće najpre da je u prekucavanja načinjena, a možda je u pitanju i čist lapsus samog pisca, jer reč je o imenima, i to vrlo sličnim.
Naime,u više navrata tokom prve i druge knjige "Zlatnog runa", pogotovu druge, pisac kao antagoniste Simeona Grka i Lupusa navodi stvarne krupne ličnosti ondašnjeg političkog i privrednog života Srbije. U prvom redu to su Mladen Milovanović i njegov kum Miloje Petrović. Mladen Milovanović, kao što je poznato, bio je najbogatiji Srbin prve decenije devetnaestog veka, predsednik Sovjeta, prvi gradonačelnik Beograda, prvi ministar vojni i bez sumnje, uz Karadjordja, a ponekad i ispred njega, najuticajnija ličnost ondašnje, ustaničke Srbije. I on je uistinu - veliki pisac se držao činjenica - zahvaljujući svom političkom položaju,otimao ili po bagatelnoj ceni otkupljivao kako tursku, tako i cincarsku imovinu, progoneći i jedne i druge. Simeon Grk u nekoliko navrata pominje "banditsku firmu "Mladen&Miloje comp", čak u knjizi postoji i jedna epizoda o progonstvu i smrti Miloja Petrovića, od koje je Grk očekivao izvesnu korist. Medjutim, u kontekstu dogadjanja iz tog istog vremena (zadnja dekada osamnaestog i prva devetnaestog stoleća), umesto imena Mladena Milovanovića, u knjizi odjednom stoje imena Milovan Milovanović i Miloje Petrović. Greška bi bila sasvim zanemarljiva da ime Milovana Milovanovića takodje nije značajno, samo u znatno kasnijem vremenu. Naime, Milovan Milovanović (1863-1912) bio je teoretičar države i prava, učestvovao je u izradi Ustava Srbije iz 1888 ( takozvani radikalski Ustav) , bio ministar privrede, ministar finansija i diplomata i rodjen je čitavih stotinu godina posle znamenitog Gospodara Mladena koji otima imovinu Njegovanima. Simeon Grk i Lupus nikako sa njim nisu mogli imati problema. Mladen Milovanović je, pak, rodjen 1760. u Botunju kod Kragujevca ( u drugoj knjizi na 17. strani greškom stoji "iz Butinje", a treba, dakle - iz Botunja!Potpuno neobavešteni čitalac neće imati nikakvih problema, ali kod kako -tako informisanog greška u imenima slavnih ljudi iz različitih epoha može izazvati izvesnu zabunu. Neko će možda reći da je sve ovo bersmisleno cepidlačenje jednog dokonog istoričara, medjutim, mene je davno još sam Borislav Pekić naučio da su istoričari "rodjaci pasa tragača po krvi", i da je njihov posao "pre nalik nekrofiliji i forenzičnoj medicini, nego ičem drugog". Šala na stranu, iako ni u čemu ne mogu da odmognu velikom delu, smatram da ovakve greške ne pristoje najznačajnijem romanu srpskog jezika. Ovom prilikom, na žalost, nisam naznačio stranice s popmenutim greškama, jer to podrazumeva dugo prelistavanje knjige i koncentrisanu pažnju. No, ako sam već nešto pomenuo, red je i da to dovršim. Zato obećavam da ću vam se javiti kroz nekoliko dana sa jasno naznačenim stranicama zbog kojih sam se ovoliko raspisao. Ukoliko sve ovo smatrate umesnim, informišite se i posavetujte sa nekim stručnim licem koje lično poznajete i kojem verujete. Siguran sam da ne grešim. Puno Vas pozdravljam!
Postovani gospodine Petre,
ReplyDeletehvala Vam na veoma opsirnom i detaljnom obrazlozenju. Kao sto ste rekli mozda je greska u prekucavanju a mozda je i Pekic slucajno napravio gresku. Ako budete mogli da pronadjete gde se to nalazi ja bih mogla da proverim u originalnom rukopisu i da vidim u cemu je stvar. To bi se moglo ispraviti u nekom sledecem izdanju, ali to sigurno nece biti skoro.
U svako slucaju divno je znati da neko tako pomno cita Zlatno runo, no nema knjige u kojoj covek ne moze da nadje neku gresku, narocito ako ta knjiga ima 3500 strana.
Srdacno Vas pozdravlja
Ljiljana Pekic
Postovanje,G.Petar je primetio gresku koje se potkrala,verovatno zato sto je Milovan Dj.Milovanovic,sin Djordjev,poreklom iz Zabara(kao i Karadjordje),gde je rodjen Njegov otac Djordje,popecatitelj unutrasnjih poslova,koji je sluzio sva tri Obrenovica,a camcem je sa Milosem otisao u izbeglistvo,odakle se docnije vratio.Sinove:Mihajla,Dimitrija i pomenutog Milovana,skolovao je na strani,Milovana,koji se ovde pominje poslao je na Sorbonu,gde je zavrsio,a potom i doktorirao pravne nauke,koje je jedno vreme i predavao na prestiznom francuskom univerzitetu.Kasnije,po povratku u Srbiju,vodio je ministarstva:narodne privede,pravde,finansija i inostranih dela,bio je predsednik ministarskog saveta i premijer od 1911-1912 godine,kada je preminuo,pod nerazjasnjenim okolnostima 01.09.1912.u svom domu,koji se nalazio u kuci pored danasnjeg Ateljea 212.Spekulise se da je otrovan,zbog naprednih ideja,vezano za priblizavanje Evropi.Pri potpisivanju PPS-a u Luksenburgu G.Djelic je citirao recenicu M.Dj.Milovanovica,o potrebi vezivanja malog srpskog camca za veliki evropski brod,mada nije naveo u potpunosti kontekst i momenat,vrebali su ratovi,a Milovanovic je smatrao da ce se lakse"kormilariti"srpskim camcem,ako je privezan uz Evropu,kao i da ce bolje resiti problem sa Arnautima i aneksiom Bosne na taj nacin.Mozda je iz mog ugla,kao praunuka M.Dj.Milovanovica i clana DSS-a od osnivanja,citat malo zloupotrebljen,naravno ne zato sto DSS nije za Evropske integracije,uostalom,bas V.Kostunica je citirao pradedu i to,prvi put,jos daleke 1992.kada se u izbornu kanpanju krenulo iz naseg doma u Smiljanicevoj 33,gde je centrala DSS-a bila stacionirana i naredne dve godine,vec zato sto je M.Milovanovic imao jasan stav o Kosovu i pitanju Arnauta,koji je bio dost jak,jer je pradeda imao uporiste u velikom broju evropskihDrzava i Dvorova.Elem,ispada da greska postji,ali je nastala iz vise,krajnje opravdanih razloga.Mladen je nas predak,posedovao je i Adu Ciganliju,koju mu je"ustupio"Karadjordje,neposredno po nervnom slomu koji je doziveo,posle svadje sa Mladenom M.Kasnije je Milovan Milovanovic na Cetinju,krstio,Ljubicu kci,Kralja Nikole,a sto se imovone tice pored navedenog slucaja,anegdote o imovini Mladenovoj,zanimljivo je i to,da je po Djordju,ocu Milovanovom,srpski jezik"obogacen"recju,"ZAVAT",koja je nastala,kada je Djordje dobio pravo da zauzme plac od Resavske,pa do god"zavati",ka Kalenic pijaci,stim da ima plota da posed i ogradi.Dovitljivi Djordje,kupi plot za sav novac,a da bi plac bio veci postavi zivu ogradu,sto je inspekcija,proverila i prihvatila,o cemu imam i pisani dokument.Drugi dokument,pokazuje srazmere imovine njegovog sina Milovana,nakon smrti,a to je ostavinska rasprava,kojom je g.Protic ovlascen da upravlja polovinom imovine koju je nasledila Milovanova kci,Anamarija koja je bila maloletna.Imovina je pored novca,sadrzala hartije od vrednosti uRumuniji,Francuskoj i drugim zemljama t.j,bankama,kao i velki deo vlasnistva nad rudnicima u Juznoj Srbiji.Njegova pasija prema umetnosti,narocito figurinama,figurama i slikama,koju je stekao kaao poslanik u Rimu,a zarazio se preko,Kralj Italije Titonija,doprinela je tome da su savremenici poredili,Njegovo bogatstvo sa imovinom Karadjordjevica,pa su tako uradili i Vas otac i Dimitrije Djordjevic u knjizi o M.Dj.Milovanovicu. S'postovanjem,Marko J.Zdravkovic
ReplyDeleteU porodicnom stablu familije Cerovic pojavljuje se da je Mladen Cerovic, sin Milovana Cerovica (unuk Vojvode Djure Cerovica) prebegao zbog osvete u Srbiju i promenio ime u Mladen Milovanovic (po ocevom imenu).
ReplyDeleteDa li znate nesto vise o tome?