U svetu poraza samo se razlikuju putevi do njega.
*****
Roditelji su, hoteći da ih potomci nadmaše, zaslepljeni večnom zabludom da deca postoje samo zato da bi iskoristila njihove propuštene šanse i do savršenstva dovela njihove nedokrajčene mogućnosti, nesebično, pa ipak u rečenom smislu i te kako sebično, poveravaju im sve tajne svoje neuporedive veličine.
*****
Da bi se izvojevala sloboda treba se buniti, čak iako to nema smisla, bunite se, iako će vas ta pobuna usmrtiti, istrebiti, uništiti, bunite se radi same pobune, radi očuvanja prometejskog duha. Sub specie aeternitatis.*****
Čovek u ratu zaboravlja sve osim kalibra municije koja mu je potrebna, a obično je ne dobija na vreme.
*****
Svi smo mi deca taštine.
*****
Čovek koji, onako trezven i naučno bojažljiv, priznaje jednu tuđu, naturenu granicu, slepo se i ropski drži unutrašnjeg kruga koji nam je određen, pa izneveri i proigra šansu da iz njega izađe, pa time pokazuje da je isuviše malo čovek, da bi bio bog.
*****
Umetnost, kojoj nedostaje malo, da bi bila savršena, ali to malo, to je upravo ono što je bitno, to je karika koja nas veže za savršenstvo. Razlika između savršenog i gotovo savršenog ne postoji za laika, pa čak ni za većinu stvarnih ljubitelja.
Ona je vidljiva, i to samo do izvesne mere, poznavaocima. Ali, u potpunosti, nju mogu da opaze – mada tu nije reč o opažanju, ono je neostvarljivo, već o osećanju, nekoj vrsti unutrašnjeg, telepatskog uviđanja – nju mogu da osete, dakle, samo izabrani, oni koji su tu razliku sami traže.
*****
Naši životi su sačinjeni od padova, beskonačna istorija padova, jedno trajno srozavanje u ponor.
*****
Pozorište je tek simulacija života, ali je ta simulacija koštala glave, bez ikakve simulacije, jednog izvanrednog komičara, kome se smejao ceo Beograd (za vreme okupacije), koštala je NJEGA, a ne ceo Beograd, koji mu se saučesnički smejaše.
No comments:
Post a Comment