Istoričaru naše slavne savremenosti ne vredi da izvlači naravoučenija iz predmeta svojih istraživanja, jer nema ni vremena da ih oživotvori, ni moći da osigura njihovu primenu u budućnosti.
*****
Istorijske su činjenice školjke iz koji je vreme izvuklo biser. Uprkos najobilnijoj građi mi nismo kadri da restarišemo njihovu živu srž, već samo suvu i mrtvu ljušturu, ostavljajući izvan saznanja i osećanjasve što se stvarno zbivalo pod tim enigmatskim šiframa prošlosti, pa ma to imalo najsurovije oblike patnji, iskušenja i smrti, a što čini jedini relevantan sadržaj prave istorije, koja nikada neće biti napisana.*****
Stvarno agregatno stanje istorije je gasovito, nalik dimu, koji neprestano menja pojavu, i kad najzad uspemo da ga uočimo, ostavlja na našem saznanju jedva po koju kapljicu istine. A pod takvim uslovima, kakvog smisla ima i najsavesnija istoriografija?
*****
Zbog urođene boljke inteligencije i njene zablude da reč popravlja delo treba se uzdržati od dobronamerne intervencije koja od naše istorije pravi ugodnu bajku za uspavljivanje savesti.
*****
Istoričari su prekopači kanti za đubre, ali nisu oni krivi što su ljudi od istorije napravili kantu za đubre.
*****
Svi smo mi i poraženi i pobednici, i žrtve i krvnici, pioni iste istorije i, ma sa koje strane bili, braća po nevolji. Neka mrtvi sahrane svoje mrtve!
*****
Povremene omaške u našim idejama o prošlosti ne moraju da znače kako je istoriografija kao nauka promašena. Istoriografija je, kao i sve na ovom polovičnom svetu. kompromis. Kompromis između stvarne istorije i ljudske potrebe. Ali takva je i sama istorija. Hibrid.
*****
Dobri istoričari ne smeju nikome da pripadaju. Nikome osim istoriji.
*****
Neophodnost izvesnih istorijskih sredstava dokazuju se važnošću ciljeva, kojise njima postižu. Vrednost tih ciljeva zaključuju se iz bezvrednosti nekih drugih.
*****
U ljudskoj istoriji kao i u pojedinačnoj povesti neka Misao uvek prethodi Činu ili Delu.
*****
Sve je režija. Istoriju režiramo mi. Ali i ona režira nas. Režiramo i jedni druge. Režiramo događaje, jednako kao što oni nas režiraju. I sve je na ovom svetu jedna manje više uspela inscenacija.
*****
Marks je kazao da se istorija ponavlja. Prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa. Izgleda, neđutim, da se svaki događaj jednom odigran kao farsa zatim ponavlja kao tragedija.
*****
Tri četvrtine istorije od smaknuća se sastoji, a ona četvrta od intriga kojima se smaknuća pripravljaju.
*****
Ljude nije briga za sitne ljude, Takvih ima na milione. Istorija je samo od njih i sačinjena. Sve ostalo – Hitler, Staljin, Musolini, Napoleon, Neron, Cezar, Aleksandar – samo su naslovi istorijskih poglavlja.
*****
Reference su važne, a ne iskopine i krčazi. Istorija se ne sastoji u kositrenim ogrlicama, okrnjenim vaznama i bedrenim kostimima sačuvanim u lavi, nego u odnosima, koji nisu sačuvani. U životu koji je u međuvremenu spržen.
*****
Istorija je zapravo naša adaptacija, adaptacija vrste, na neizvežnost pojedinačne smrti. Istorija je – prema Hegelu – ostvarivanje slovode putem niza uzastopnih ropstava nužnostima.
*****
Istorija je samo kriminalna priča, snabdevena, da bi se prerušila u nauku, brojnim fusnotama i ibidumima. Sadizam i egzibicionizam u čistom Dijamantu. Paranoje sa referencama na epilepsiju.
*****
Napredak u istoriji ne postoji. Napredak u istoriji je nemoguć. Nemoguć uprkos prividu da ga dijalektika, izražena kroz sintetičko prevladavanje protivrečja između teze i antiteze, čini nužnim. Jer ono što sintezom kao kompromis dobijamo, uvek je niži od oblika što smo ga u tezi i antitezi već imali.
Pretpostaviti da u istoriji postoji napredak, osim, eventialno, konstantnog napredka u saznanju da nikakav napredak nije moguć, istoje kao nadati se da ćemo mešanjem dve boje dobiti treću, koja će od obe prvobitne biti bolja.
*****
U ljudskoj istoriji sve su velike ideje počinjale od jednog čoveka koji je razume. Ako jedan razume, razumeće ih još nekoliko. A to je za početak dovoljno. Sve su velike ideje počinjale tako. Kao zavere nekoliko odabranih umova. Širile su se tek kasnije. Milom ili silom.
*****
Istorija Homo sapiensa i nije drugo nego konfuzna racionalizacija besmislenosti, besmisao idejom napretka podignuta u sfere razuma. Neki smisao, svrha, red, uneti naukom, izgledaju u njoj kao omaške, zablude, stranputice u bespuću.
No comments:
Post a Comment