za V deo vidi
STARI: Ne trudite se oko imena, pogrešićete svakako...
NOVI: Potom treba u bojama zaključke izvući, protiv mere disponirati. U svakom slučaju, u svakom dosijeu, na svakom kartonu!... Da poblesaviš!
STARI: Vi ste, Cimerman, stvarno čovek za žaljenje.
NOVI: (Podozrivo.) Koji se saučešćem ne da korumpirati, to iz glave izbijte!... Suspendovan sam, ne sporim, posle decenija pasje službe, dobio sam nogu u dupe, i kao da sam time izgubio neka zvanična prava, ali moja svojstva, gospodine, nisu poticala iz profesionalnog opredeljenja – jer da jesu možda bih sad išao četvoronoške – već odavde... (Udari se u grudi.) iz duše, i nikakvom mi se nepravdom ne mogu oduzeti. NIkakvom, dragi moj Johane...
STARI: Emile, Emile!...
NOVI: To se pravo, dragi moj Emile, vrši nužno i prirodno, kao što se diše ili piša, i vrši se danonoćno, bez prestanka i zastanka, odaha i predaha, pogotovu uzdaha, sve do smrti, a ja se iskreno nadam i posle nje... Eto, možete li vi prestati da bežite?
STARI: Jok.
NOVI: Zašto?
STARI: U krv mi ušlo.
NOVI: Tako ni ja ne mogu prestati da gonim.
STARI: Obojica smo, dakle, u govnima.
NOVI: Zato se i razumemo.
STARI: Rekao bih, čak i cenimo.
NOVI: Pa možda, što da ne, i volimo.
STARI: Kao da smo braća.
NOVI: Iz iste majke smo ispali.
STARI: A takve stvari uvek na dobro izađu, ako se, razume se, kao i obično, na zlo ne dadnu...
NOVI: A znate li zašto? Što se na zlo daju? Kao saputniku vam mogu poveriti... (Osvrće se, tiho, na uho.) Zato što je svet krcat neprijateljima. Kao oko. Opkoljeni smo, ugroženi, okruženi, opsednuti, moj gospodine!
STARI: Opsednuti – to je reč! Nego šta! Opsednuti!...Znam iz iskustva... Na svaki se šušanj trzam, svaki korak osluškujem, svaku misao merim kao da je poslednja... I to traje mesecima, Cimerman...
NOVI: Kod mene godinama.
STARI: (Pantomima.) Da bih kupio veknu hleba prevaljivao sam kilometre, menjajući taksije, autobuse, tramvaje, a peške sam išao sve u cik-cak... Trčao sem, puzao, bauljao... I pazite, sve podrumima, krovovima, protivpožarnim stepenicama. Čak i kanalizacijom!... Manuo sam se te maršrute tek kad sam otkrio da i među govnima ima policajaca...
NOVI: I meni je bilo teško. Nikad nisam znao zašto neko ide u pekaru.
STARI: A i da me niko ne prati, opet bih se krio. Za svaki slučaj.
NOVI: Ko može znati ide li neko po hleb ili instrukcije?
STARI: Znate li vi, poštovani kolega, da ja ni poj ovih ptičica ne mogu spokojno da slušam? Pogotovu kosove i detliće... Kad se navrzu, pa sve – tikataka, tikataka, tikataka...
NOVI: (Zaneseno.) Tikataka, tikataka, tikataka...
STARI: Zbog prokletog otkucavanja ni sat više ne nosim. Sad, sa njim mi je lako bilo. Izgazio sam ga i basta. Ali kako srce pod noge?
NOVI: (Sladostrasno.) Tik-tak, tik-tak, tik-tak...
STARI: E, kad tako zabrza, dođe mi da ga iščupam... A i lepim sam pokušao, doktorima sam išao. A oni – ne može to, vele. Ko je, vele, video čoveka bez srca? U redu, učena gospodo, kažem, ali ko je video da srce radi protiv čoveka? Da prokazuje čoveka koji ga krvlju hrani... Organi su, velim, ti da se ispomažemo, a ne satiremo... Tisi lud, vele, imaš maniju gonjenja. A šta biste vi, kažem, hteli, da posle toliko proganjanja patim od ludila veličine?
NOVI: (Osuševljeno.) A srce? A srce?
STARI: Otkucava i dalje, pogan!
NOVI: Veličanstveno!
STARI: Šta je u tome veličanstveno? To je skotski!
NOVI: (U ekstazi.) Kucanje i otkucavanje je najveličanstvenija prirodna pojava u vaseljeni! Presudnija od gravitacije, savršenija od perpetum mobila, korisnije od rasplodnog instinkta!... Jeste li ikada slušali čarobno štopovanje voza po šinama? Singericu kako kuckajući peva?... Čekić po nakovnju?... Nečujno otkucavanje pulsa?... Odano, pouzdano, postojano, ravnomerno!... Evo, sav trnem!... (Izvodi u ritmu čitavu simfoniju otkucavanja.) Tik-tak, tik-tak, tik-tak, tikataka, tikataka, tikataka, tip-tap, tip-tap, tip-tap, tipatapa, tipatapa, tipatapa...
STARI: (Izbezumljeno.) Dosta!
NOVI: (U transu pridružuje glasovima i kuckanje savijenim prstima po klupi.) Kuc-kuc, kuc-kuc, kuc-kuc...
STARI: (Napadne ga. Hrvu se.) Umukni, ili ubijam!
NOVI: (Otrgne se.) Šta vam je Emile? Šta vam je, čoveče?
STARI: (Besno.) Zar ste moron? Kad ćete već jednom zapamtiti kako se zovem?
NOVI: Šta, do besa, još maločas ste se zvali Emil! Parakuvar Emil!
STARI: Mario sam, i bavim se rentijerstvom.
NOVI: Ma, slušajte vi...
STARI: Šta vam je, do vraga, toliko stalo do upišanih imena?
NOVI: (Razdraženo.) Upišani ste vi, nisu imena! Imena su osnovni preduslov za moj rad! Šta mislite šta bi se sa aktima, i svetom koji od njih zavisi, dogodilo kad bih sebi dopustio da ih tumbam, premećem, obrćem kako mi na pamet padne?
STARI: Ali, Cimerman, pošto su prema vašem učenju svi ljudi već sumnjivi, a većina od njih i krivi, kakvog smisla ima razlikovati ih po imenima?
NOVI: To se ne praktikuje zbog smisla, već zbog kartoteke. Zbog raspoznavanja, jer spoznavanja i onako nema. Sve ostalo nema važnosti! Ni pol, ni uzrast, ni čast, ni mast, ni klase, ni rase, ni vere, ni mere!... Apsolutna jednakost. Po Marksu. Rani radovi... Eto, na primer, taj je Marks moj Bog, a i njega imam u tefteru...
STARI: Ali, čovek je mrtav!
NOVI: Pa, šta smeta? Smeta li što? Zar ne komuniciraju njegova pisanja? Kapital, Sveta beda, Manifest, Građanski rat u Francuskoj? O pratio sam ja bradonju iz glave u glavu, iz reči u reč... I znate li šta sam otkrio?... Ta recite mi, najzad, kako se stvarno zovete?
STARI: Kršten sam kao Rudolf.
NOVI: Ne Mario?
STARI: Rudolf i tačka. Može i Rudolfo.
NOVI: I znate li, dakle, moj Rudolfo, šta sam otkrio?... Neprijatelj! Prikriveni neprijatelj! Još od početka. Uvukao se gad, ali sam ga raskrinkao! Moj mu Koordinatni sistem do’akao... Jeste li čuli za moj sistem?... Pazite – apcisa i ordinata obrazuju mrežu...
STARI: (Strese se.) Mrzim mreže...
NOVI: Okance do okanca...
STARI: Okanca, rupe već su bolja stvar...
NOVI: Svaki izveštaj upišem, svaku dostavu ucrtam. Dobijam raznobojne tačke u raznobojnim presecima. Izvučem dominantu, najpre iza momka tragom, a onda isprednjačim. Dominanta postaje determinanta. Znam, bratac, gde ćeš se i kada naći, busiju ti postavim... i CAP!
STARI: (Fasciniran.) ŠKLJOC!
za V deo vidi
No comments:
Post a Comment