Ideje o svetu-2.deo

Ideje o svetu Borislava Pekića iz raznih dela; izbor Ljiljane Pekić

Postavljati načelo iznad okolnosti znači živeti u svetu bez kauzaliteta. U istoriji znači to živeti u svetu bez oproštaja.
*****
Svet je ogledalo u kome se stvari ne vide nego priviđaju.
*****
Šta bi se promenilo u univerzumu koji bi bio zamišljen bez čoveka. Ništa. U čemu je onda naša važnost? Samo u zabludi o važnosti, ali iz toga proizilazi da za opstanak nije nužno imati nikakve naročite, povoljne, okolnosti i da je dovoljna samo jedna uspela zabluda.
*****
Za razumevanje sveta bitno je uviđanje uzroka, ali za življenje u njemu važnije je predviđanje posledica. U izvesnom smislu,a na prvi pogled, to je ista stvar, isti problem viđen sa dva različita ugla. U praksi, međutim, jedno je znati zažto sunce izlazi na istoku, a zalazi na zapadu, a sasvim drugo kako izbeći da nas u tom procesu ne udari sunčanica.

U načelu, dabome, važno je znati kako i zašto je došlo do istorijske katastrofe, ali je daleko važnije izbeći da ih sami ne izazovemo. A bez poznavanja posledica svojih činova to je nemoguće. Ako je politika ikakva nauka, to je nauka o posledicama koje se kasnije istoriografija, post factum, iskazuju kao uzroci.
*****
Dijalektički svet nužnosti je svet izvesnosti. Svet izvesnosti ne živi – on obavlja dužnosti.
*****
Prazan lonac nije prazan zato što u njemu nema ništa, nego što smo se nadali da je pun. Svet nije besmislen zato što nema smisla, nego zato što se nadamo da ga ima.
*****
Stvari u svetu postale su odvratno iste, jednolične, dosadne i vulgarne.
*****
Svako samouništenje se može uzeti i kao kraj i kao početak sveta.
*****
Virus je najsavršenije stvorenje u kosmosu. Njegova biološka organizacija nije ništa drugo nego mašina za proizvodnju života u njegovom najčistijem smislu. Virus je vrhunac prirodne stvaralačke evolucije.
*****
Besnilo je bolest ili svet u ogledalu.
*****
Stvarne podele nema. Svi bolesni su potencijalno mrtvi, svi zdravi potencijalno bolesni. Svi smo, dakle, realno mrtvi. Svet je konačno jedinstven.
*****
U starom, zdravom, mudrom svetu podrazumeva se da čovek i na najgroznije stvari najzad ogugla.
*****
Svet je gigantska, premda ponešto zastarela – fabrika. Ljudi su u njoj tek strojevi za proizvodnju robe. Prirodno je onda da ih najviše od svega zanima reklama te robe. Ona odmerava njihovu svrhu, i dokle su u ispunjenju te svrhe dospeli.
*****
Kad se božanske granice izmeste, kad haos zavlada teritorijom oko koje se dve fundamentalno oprečne ideje i sile bore, na dnevnom redu nije razdvajanje i selekcija nego prožimanje i amalgamisanje. Gubitak originalnih oblika i svojstava. Međusobno morfološko preslikavanje.

Usaglašavanje funkcija da bi se delovalo efikasno kao mašina. Isključenje slučaja i spontanosti. Degeneracija. Entropija. Stazis. Smrt. Svet neminovno prema katastrofi ide. Katastrofa je u njegovoj prirodi, jer je u njegovom početku.
*****
Stepen „idealnosti“ u realnom svetu zavisio je uvek od kompromisa između idealnih mogućnosti, ako su one standardizovane i ograničavajućih faktora prirodne sredine. Čovek se sa četiri noge nije na dve uspravio da bi uživao u što širem horizontu, nego da bi ga bolje kontrolisao, da bi se zaštitio od onoga što mu je s tog horizonta pretilo.