Neka Bog pomogne i onome koji goni i onome koji beži.
*****
Bog ne može postojati samo zato što je potreban. Potreba je ljudska kategorija i jedna vrsta trodimenzionalnog zaključivanja, onog euklidovskog.
*****
Meni je potreban Bog kao zapušač za bocu. Bez Boga moj sistem nema smisla. Ali Bog je jedini predmet sveta koga čovek može stvoriti. Samo Bog može jedan svet učiniti sferičnim. Svet kao lopta. Samo Bog koji se tek stvara može biti oslobođen jeretičke obrade. Takav Bog ne deluje kao normativ, nego kao ukupan cilj sveta i njegove istorije. namesto društveno praktičnog Boga dolazi objektivno praktičan.On je iznad svake hereze, jer nije gotov. Jeste kao racionalna budućnost, nije kao uređivačka prošlost, a njegovo prisustvo je samo nerazvijena mogućnost. Kakav je to Bog za čije je održanje potrebna legija mislioca i čitav jedan odbranbeni mehanizam (Crkva)? Mom Bogu ne treba ništa osim sveta. Ne prethodi Bog svetu, nego svet Bogu. Da bi zapušač imao smisla, potrebna je boca za njega. Zapušač se pravi po meri grlića. Ali šta je boca bez zapušača?
*****
Bog nije predmet vere, još manje obreda, najmanje straha; Bog nije objekt naše emotivnosti ni nekog intuitivnog poimanja nego čistog umstvovanja, i što je važnije našeg postojanja. Bog nije izvor, nego ishod naše akcije. Bog nije u početku, nego na kraju. Ne stvara Bog nas, nego mi Boga.
Ne sadrži nas Bog, nego mi Boga. Ne zavisimo mi od Boga, nego Bog od nas. Položaj čoveka nije položaj setnog iščekivanja; ako znamo da nikad pre ovog trenutka nismo bili, i da posle njega nikad nećemo biti, svaki trenutak postaje dostojan kulta.
*****
Hristos kao veliki čovek bez Boga je samo tvorac jedne moralističke ideologije.
*****
Činjenica da izvesne hipoteze mogu izvesno vreme fukcionisati kao istine, ništa ne dokazuje. Ako je na kraju jednačine rezultat, u koji se zapravo jedino može verovati, ali koji se ne može dokazati, onda ni međuprocesi jednačine ne mogu biti – istiniti. Slika na kraju naučne jednačine – neizbežna je. Bog je ovde – nužan.
*****
Traženje Boga je drugim rečima izraženo traženje smisla. Nevolja je u tome što oni koji su Boga našli u njemu su našli samo smisao sveta, ali ne i svoj u svetu. Oni koji su taj smisao shvatili kao širenje vere, zamenili su svoj sa opštim i izgubili ga. Jer pojedinačni smisao ne može ni izražavati ni definisati opšti, on u njemu može samo sudelovati svojom različitošću.
*****
Najbolje što se za svet može reći jeste da ga je Bog stvorio s nekom namerom, ali to je istina i za pakao. Budući međutim da o raju ništa ne znamo, mi se u ovom paklu povremeno prilično dobro snalazimo, pogotovo ako smo smo u njemu đavoli.
*****
Vera u Hrista ne zasniva se na zasniva se na istorijskim faktima o njemu, nego na našoj žudnji za Bogom.
*****
Bog sve može. U njemu su sadržane sve suprotnosti. Da bi uistini bio Bog, mora on jednovremeno biti vidovit i ćorav, gluv i oštrouh, pokretljiv i uzet. Isto tako mora postojati i ne postojati. To su principi na kojima je sazdana njegova sveobuhvatnost i svemoć, dve ravnopravne ose njegove božanske prirode.
*****
Ako je sve, Bog ne može biti samo muškarac nego i žena.
*****
U svakom ma i najsitnijem kamenu, biljci i stvoru živi naš Bog.
*****
Boga nema. Nema i svi su izgledi da ga neće ni biti. Bogu se ne žuri, njega ništa ne boli. Bog (ga) nas je u presudnom trenutku napustio.
*****
I Bog ima svoj pakao, pa zar je to njegova ljubav prema ljudima!
*****
Čovek se oseća bespomoćan i napušten, bez priziva osuđen da bude anihiliran i da nikakvog traga ne ostavi u strahu od konačne kazne, od pakla koji je neizbežan, jer se zakoni Crkve nisu poštovali. Ima li, dakle, ikakvog spasa? Najpre treba priznati sve grehe i poniziti se do najbednijeg crva, prema kome je i najveći nitkov genije vrline, pa onda čekati. I šta uopšte čovek treba da učini da bi se spasao? Ništa. Savršeno ništa. Ništa što bi on učinio ne spasava. Bog ne spasava prema delima već prema svojoj volji, koja je nedokučiva. Spasu se čovek može nadati, ali ga ne može zaslužiti.
*****
Evangelistička crkva ne smatra dovoljnim da vernik slavi Boga koji ga spasava, nego i kad ga na večne muke baca. Onda pogotovu! Pogotovu je onda Njegovo Ime moralo biti hvaljeno.
*****
Postoji večna potraga Vrste za Snom i Spasenjem, za Bogom.
*****
Ljudima je dovoljna vera u Boga, a sam Bog je nepotreban.
*****
Ideja o Boga je pokušaj da se dopre do plauzibilne priče o Genezi.
*****
Ljudi sa kojima je Bog nisu uračunljivi.
Sa mišlju da je čovek sa kojim je Bog neuračunljiv, nikako ne mogu da se složim. Naravno, to niko od meni i ne traži, ali mislim da je ovo isuviše. Izvesni gospodin Petar i gospodja Ljiljana iz dana u dan se trude da nam serviraju svoje ateističke ideje.
ReplyDeletePoštovana Julka,
ReplyDeleteU nastojanju da sačuvam dostojanstvo ovog bloga, ograničiću se samo na to da iznesem jednu pretpostavku: Budete li se u životu na bilo koji način bavili literaturom ili nekom drugom umetnošću, svakako ćete biti bolji sudija nego analitičar!
Srdačan pozdrav.
Postovana Julka,
ReplyDeletepriznajem da je ova poslednja Pekiceva misao malo preterana. Ali mislim da izraz neuracunljiv ovde ima drugo znacenje od onog uobicajenog. Naravno izvuceno iz konteksta moze da se shvati bukvalno.
Smatram da na ovom blogu niko nikoga ni u sta ne zeli da ubedi. Ovo su samo misli na osnovu koji citaoci mogu da preispitaju svoja uverenja. Naravno da cesto svako ostane pri svome, sto je sigurno legitimno, ali mozda bi bilo dobro da malo pogledamo stvari i sa druge strane. Znam da u opstoj euforiji pravoslavlja Pekiceve ideje mnogima ne odgovaraju, ali se o njima moze diskutovati, bilo da se sa njima slazemo ili ne.
Srdacan pozdrav.
Takvi kao vi, "izvesna" gospodjo Aleksandra, gospodjo Ljiljana i gospodine Petre, koji govore o "euforiji pravoslavlja" i kojima smeta i srpska pravoslavna crkva i vera i kultura, ne razumeju šta je to ljubav prema bogu i odanost sopstvenom narodu. Ovo nema više veze sa književnošću. Poslednji Pozdrav svim posetiocima bloga koji je otvoreno antipravoslavni i antisrpski!
ReplyDeletePostovana Julka,
ReplyDeleteova Vasa izjava me je stvarno nasmejala. Vasa izjava da je ovaj blog antisrpski je tako smesan da nemam reci. Sve mi to lici na ono sto sam slusala i slusam vec decenijama (antijugoslovensko, nenarodno, anti ovo ili ono). Takve pausalne ocene stvarno ne zasluzuju komentar. O pravoslavlju bolje da ne govorim, to bi nas daleko odvelo. Jer se pod tim sada podrazumeva sve samo ne religija i prava vera i moral.
Srdacan pozdrav.
Smatram da je zaista nedopustivo i neutemeljeno, jednom reči ružno, vaše zakljuvanje. Nisam mogla ni da sanjam da ću na ovom blogu sresti takve konstatacije.
ReplyDeleteSrdačno pozdravljam sve posetioce, pogotovo gospodju Ljiljanu i gospodina Petra uz molbu da ne prećute ovakve i slične "komentare"
Moj poslednji komentar odnosi se na "izvesnu" Julku, nipošto na gospodju ili gospodljicu Aleksandru!
ReplyDeleteDraga Snežo,
ReplyDeleteumesto da se bavimo komentarisanjem zaključaka osoba koje, očito, ne umeju da komentarišu, već isključivo da kvalifikuju, i koje, sva je prilika, nisu ni obaveštene da je Borislav Pekić bio PISAC (možda misle da je bio kulumnista kakvog tabloidnog magazina koncipiranog tako da podmiri sve potrebe jedne voajersko-svađalačke kulture), umesto toga, dakle, predlažem da se okrenemo onome što nas najviše raduje, intrigira, inspiriše, oduševljava, uzbudjuje - jednostavno, nagoni na razmišljanje kod velikog pisca.
Ne priliči čitaocima Borislava Pekića, uveren sam, da se bave opštim mestima, a pogotovu da vode razgovor s gluvima. Lično, već duže vremena nastojim da se ne upuštam ni u kakve razgovore sa ljudimo koji, očigledno, u Boga veruju samo iz dva razloga: prvi razlog je trend, a drugi je - za svaki slučaj.
Što se tiče neverovatnih konstatacija o automatskom antisrpstvu svakoga ko hoće da misli i otvoreno iznosi svoje religiozne ili ateističke stavove, svejedno, o njima je veliki Pekić davno govorio na svoj neponovljivi način, a ja čisto sumnjam da bih mogao suvislo da ga dopunim.
Reći ću još samo ono što sam već načinjao u prethodnim javljanjima. A to je da nije svakom pristojnom čoveku moguće razgovarati sa mnogim ljudima koji danas u Srbiji pripadaju tzv. religioznom modelu života ili, pak, misle da mu pripadaju; to su takozvani instant-vernici koji su pravo s fašistoidnih sletova i štafetne trke došli da oposle sopstveno krštenje (još jedna potvrda Pekićeve teze da se fanatizam ne leči, već samo menja idole) ili, pak, ljudi posvadjani sa samim sobom i (praštajte pleonazam)- pomodni skorojevići. U mnogo većem broju nego dugogodišnji vernici čija je opredeljenost za religiozni način života konsekvenca porodičnog odgoja, ti ljudi svoje "antagoniste", u ovom slučaju nas, ne doživljavaju kao kritičare, nego kao blasfemičare.
Kada je reč o mladim ljudima medju njima, predlažem Vam da za nauk zapamtite jednu Pekićevu misao od čije sam se, slobodno mogu reći ISTINE, maltene naježio. Ona glasi: "Posle svakog rata dolazi po jedna izgubljena generacija kao otrovno cveće sa djubrišta. Ona koja sledi je izgubljenija od one koja prethodi. U čemu je njen cilj? - Da na svom revoltu odgaja novi rat!"
Premda, na žalost, pripadam toj generaciji, oduvek sam nastojao, dakako i uz veliku pomoć Borislava Pekića i nekolicine njemu sličnih, da tu crnu ISTINU ne poduprem sopstvenim primerom. Kad sad pročitam komentare "izvesnih studentkinja", poverujem da sam uspeo!
Srdačno pozdravljam Vas i ćerku gospodina Pekića, gospodju Aleksandru, i čestitam joj na izboru jezika koji je odabrala za komentarisanje "izvesnih" pojava. To zato što je upravo taj jezik ono što još uvek sila "prosvećenih" mediokriteta u Srbiji prezire.
Srdačan pozdrav i za gospodju Ljiljanu Pekić i reči podrške njenoj predanosti ovom blogu i delu pisca koga obavezno valja prezirati - pod uslovom da ste nepismeni!
Svaka Vam čast, gospodine Petre! zaista ne treba ovde dozvoliti bizarne konstrukcije koje smo svaki dan u prilici da slušamo! Muka mi je od ovakvih vernika, iako sam veoma religiozna osoba. Muka mi je i od srpske pameti i od srpske patnje, veličine, i tako dalje. vaš komentar je izuzetan, pa neka na njemu uče oni koji lažu da čitaju borislava Pekića. Pozdravljam vas, gospodine petre! Pozdravljam i ostale "antipravoslavne" elemente!
ReplyDeleteDragi Petre! Ne prestajem da iščitavam Vaš komentar! sjajan je. radovala bih se kad bi ga i "izvesni" pročitali, pa se zamislili posle toga. Ali slaba vajda. Nisam znala je je gdja. Aleksandra ćerka Borislava Pekića. Sve vas pozdravljam.
ReplyDeleteZar je moguće da postoje mladi ljudi koji mogu, poput Julke, da misle? i gde baš nadjoše blog jednog Borislava pekića. kad bi umeli da ga čitaju, poklonili bi mu se. Svidjaju mi se komentari g. petra, samo je možda, za moj ukus, isuviše fin. sa fundamentalistima treba drukčije. Zar je moguće da svaku pravu veličinu, kao što je Borislv pekić, moraju da pokušaju da obezvrede, a da uzdižu primitivizam, glupost i ološ? I dokle?
ReplyDeletePostovani Marko,
ReplyDeletene slazem se da je g. Petar suvise fin. On je samo normalan sto je najbolji nacin da se covek odbrani od onih koji to nisu. Moze se i na fin nacin sve kazati, samo za onoga ko shvata tu vrstu ironije i normalan recnik. Jer ako se spustimo na nivo 'ulice' gde cemo zavrsiti?
Hvala svim posetiocima bloga koji me tako svesrdno podrzavaju. Pravo je uzivanje citati g. Petra koji je ocigledno veliki znalac ne samo Pekica vec i svekupne i nase i strane knjizevnosti. Hvala bogu da postoje mladi ljudi koji stvari ozbiljno svataju a nisu iskljucivi.
Srdacno vas pozdravlja
Ljiljana
Poštovana gospođo Pekić, hvala Vam veliko na rečima koje ste mi uputili.
ReplyDeleteUprkos tome što ste kat-kad, na jedan fini, samoironičan način skloni da tvrdite kako se ne razumete "mnogo" u literaturu, ne mogu da ne osetim veliko zadovoljstvo zbog Vaših reči. Nije mala stvar, složićete se, kad vas pohvali onaj ko je verovatno prvi, i to u rukopisu još, čitao tekstove jednog Borislava Pekića, raspravljao sa njim, vek vekovao pored njega... Naposletku, biti i čitalac Borislava pekića, odavno verujem da nije mala stvar. Krasti ideje i rečenične sklopove od njega, to već predstavlja literarni uspeh. A biti čak priredjivač njegove zaostavštine, to je posao koji vas ozbiljno kandiduje za veoma kvalifikovanu osobu. Prema tome, ne preostaje mi ništa drugo nego da konstatujem da ste Vi za mene (kad već za sebe niste) jedan vrlo uzoran književni znalac.
Draga Snežo, Tamara, Marko,
u ovom vremenu, gde značenje svakog pisanog izraza (o usmenom da i ne govorim) traje veoma kratko, gde se skupljanje abrova smatra obaveštenošću, a elementarna obaveštenost obrazovanjem, i gde su kriterijumi zamenjeni komunikacijama, pa umesto stvarnih, imamo tzv. PR intelektualce (public relations), blog koji je pokrenula uvažena gospodja Ljiljana Pekić, sve sam više u to uveren, predstavlja jedan značajan prostor "s onu stranu" trivijalnosti, estradne etike, dogmatizma, skribomanije i hohštapleraja. Na jedan poseban način on doprinosi i samoj regeneraciji smisla, i možda i nije loše ( i ne ljutite se zato)što pokatkad hoće da se jave i ostrašćeni, nezadovoljni, da izvinite, u etičkom i obrazovnom smislu "nakrivo nasađeni" pojedinci. Verujem da su to ljudi kojima je potrebna "IZVESNA" pomoć (pogotovu ako su mladi), a od ovog bloga i Pekićevih ideja sumnjam da će naći bolju terapiju. U tom pogledu, nastojaću, kao i do sad, da budem revnostan saradnik ovog bloga i, nadam se, pristojan sagovornik vama i poštovanoj gospodji Ljiljani.
Sve vas srdačno vas pozdravljam!
Poseban pozdrav za gospodju Pekić!
Postovani Petre,
ReplyDeletenecemo se vise raspravljati o mojoj kompetenciji i kvalifikaciji, jer cemo svakako svako od nas ostati pri svome misljenju. Ja jesam citala sve Pekiceve knjige i po nekoliko puta, i mozda sam preko njega licno i njegovog pisanja usvojila mnoge njegove argumente i ideje, ali to jos ne znaci da sam postala strucnjak za Pekica. Mozda bih pristala na kvalifikaciju - ucenika, a to cu verovatno ostati do kraja zivota. Pa nije lose, zar ne?
Drago mi je da ste voljni da i dalje ucestvujete u ovim diskusijama, jer Vase znanje doprinosi da ovi komentari dobiju jedan ozviljan i akademski karakter.
Vi cete takodje moci da budete i neka vrsta arbitra ako naidjemo na neku dilemu, a takodje da nas uputite u dobrom pravcu, ako zalutamo.
Ako Vi ili neko drugi ima neku ideju ili neki predlog, nesto sto bi vas sve interesovalo da se pojavi na blogu, ja sam otvorena za sve sugestije.
Srdacan pozdrav.
Meni je, kao ateisti, bas zanimljiv komentar Julke bg, koja Pekiceve misli naziva (uvredjeno) "ateistickim". Mogu da joj porucim, ako i dalje cita ovaj blog, da oni to nikako nisu - ono sto jesu, jesu slobodne misli jednog slobodnog i pametnog coveka o Bogu (pri cemu to njega nikako ne cini "ateistom"; ateista sam ja koji niusta slicno ne verujem). Pozdrav svima iz Australije i nastavite sa radom na ovom DIVNOM blogu.
ReplyDeleteDejan.
Postovani Dejane,
ReplyDeleteHvala Vam na pohvalama blogu.
Kod nas su ljudi postali jako iskljucivi, pa svi moramo u jednoumlju da pricamo, verujemo ili radimo jedno te isto. Cim neko drukcije misli on je odmah izdajnik. Retki su ljudi koji znaju i ponasaju se kao demokrate. Vode se monolozi a ne dijalozi.
Proci ce jos mnogo vremena da se naucimo da postujemo tudje misljenje.
Poštovana gospođo Pekić,
ReplyDeleteiako sam čest posetilac ovog mesta nadahnuća, tek sada sam se odvažio da napišem prvi komentar. Izlišno je reći da je potrebe za tim bilo i ranije. Ipak, ta potreba uobličila se tek nakon što je Slučaj odlučio da se rasprava čiji sam nevoljni sudeonik i sam bio, osokoljena pitkom rakijom i sitnim satima, prenese na internet (gde se u ove dane, nažalost, sve rasprave ne samo završavaju, već i počinju), odmah zatim i na ovaj blog. Koliko je, naime, ateista među poznatim piscima, i koliko ima dobrih pisaca među projavljenim ateistima, bilo je pitanje oko kojeg se zavrteo kaleidoskop uvrnutih načela i potisnutih strahova i kompleksa. Neko je pomenuo ličnost i delo gospodina Pekića, pa, iako sam se dugo i volim da mislim dostojanstveno, držao po strani, pravdajući se sitnim satima, "guglovanje" reči "Pekić" i "Bog" dovelo je jednog entuzijastu do ovde sabranih misli, mene do samih niti od kojih svakodnevno predemo strpljenje. Bez želje da novim rečima dodatno iskušavam Vašu ljubaznost i posvećenost ovom mestu (svesno odbacujem daleko od sebe svakodnevici naklonjenu reč "blog")i oduzimam vreme, sumiraću prethodno napisano u "hvala", iz razloga očiglednog samo onima koji u reči vide ishodište i oružje koje štiti ljudskost, a ne uvir u koji se ljudskost zatrpava oružjem druge vrste.
Pozdravljam Vas i sve one koji, milom ili silom skrajnuti u vrli, novi svet interneta, iz njega, podjednako kao i iz knjiga, ponesu od gospodina Pekića najbitnije- ideju o svakodnevici podređenoj promišljanju, nikako ono drugo i obrnuto, jer onda ideja ne bi ni bilo.
Svako dobro.
Dragi Zlatibore,
ReplyDeleteDivno je što se javili i da pratite ovaj blog. Uvek uživam kada se oko neke teme razvije diskusija i kada ljudi iznesu svoje mišljenje, jer to je kod nas tako retko.
Pekić ima čitavu riznicu lucidnih tema pa je važno njih izneti pred naš svet. Koliko bi samo on uživao da je imao prilike i mogućnosti da vas mlade ljude čuje i sa vama razgovara.
Srdačan pozdrav.
Dragi citatelji,
ReplyDeleteZanimljivo kako se Julka uvredila,kao da ni sama nije sigurna,zapravo je samo potvrdila...meni ta poslednja misao ukazuje na Abrahamov kompleks i eticke norme kojima se bavio Kjerkegor u 'strah i drhtanje'...Pekic je to fantasticno sazeo.Jos vise mi se dopada ono o Judi kao prvom intelektualcu od nekog formata,mislim da je to Fedor rekao u nekom od Zlatnih runa...
pozdrav
Svetlana
Draga Svetlana,
ReplyDeleteO Bogu, Pravoslavlju i Veri, mogli bismo diskutovati do sudnjeg dana. Svako ostaje pri svom mišljenju. Ali kada je Vera u pitanju tu stvarno ne može da bude primereno ubeđivanje. Vera je nekome data ili nije. Nema tu racionalnih razloga. Ko je u pravu videćemo na kraju. Međutim tu mešati nacionalnost, pravoslavlje i odmah nekome imputirati sve i svašta to stvarno nema veze sa PRAVOM VEROM.
Hvala Vam što ste obnovili diskusiju, možda će se tako sada uključiti i neki novi čitatelji bloga i ko zna do kakvih ćemo zaključaka doći. Neki argumenti ako su validni mogu nekoga stvarno i da ubede da promeni mišljenje. Samo nikoga ne treba siliti i naturati mu mišljenje. Znamo do čega to na kraju dovodi.
Srdačno Vas pozdravljam.
Dragi sveprisutni,
ReplyDeleteCeo problem o Abrahamu moze se svesti na tezu da verovanje pocinje tamo gde prestaje misljenje,stoga je verovanje u principu paradoks,eticki Abraham priprema ubistvo sina Isaka'po naredjenju boga', dok religiozno on cini zrtvu bogu,jer ga se plasi da ne poslusa iako i ako ga poslusa cineci ubistvo isto je propao u 'bozjim ocima'-covekovo postojanje jeste paradoks koji je imanentnost straha kojim covek ispoljava svoju brigu(otud i Simeonska briga).
E sad kakve to sve veze ima sa nacionalnoscu,i pravoslavljem,nemam pojma,ali kod nas to nekako uvek ima veze,mozda zato sto smo povrsni?Nekako ljudi poput Julke (ima ih poprilicno)deluju neobavesteno ali dovoljno samouvereni da tu neobavestenost plasiraju.
Tema boga je odlicna i uvek aktuelna,ali treba se prvo dobro 'raspitati' da bi se imao neki stav...ja licno volim da cujem druga misljenja i da redukujem svoja.
pozdrav
Svetlana