Lakardijaška zamena pojmova savremene civilizacije. Biti human trebalo bi da znači biti mudar, a znači biti dobro vaspitan. Biti vaspitan trebalo bi da znači biti moralan, a znači u moral prerušiti svoje instinkte.
Biti instinktivan, trebalo bi da znači biti slobodan, a znači biti predodređen. Biti predodređen trebalo bi da znači biti mrtav, a uvek znači obrnuto biti živ. Biti mrtav trebalo bi da znači ne delovati, a znači živeti po svom stvarnom dejstvu (posthumna egzistencija).
*****
Tek što se rodismo staviše nas u modele, koje je civilizacija vekovima pripremala za nas, ne znajući nam meru, ali pretpostavljajući da se ona ne može mnogo razlikovati od prirodne mere svih ljudi.Ukoliko donesemo sobom neka razlikovanja behu ona vrlo brzo uništena – u ime čovečanstva i, naravno, po nekoj katoličko-inkvizitorskoj logici, u ime nas samih i našeg dobra. Nikad me niko nije pitao šta je zapravo za mene dobro? A kad sam i bio pitan, moje dobro nije uzimano u obzir. I ovoga puta u ime mog dobra.
*****
Poslednjih sto godina bili su fatalni u istoriji čovečanstva i ona početna sudbina koju smo izabrali okrenuvši se materijalnoj civilizaciji lagano, ali sasvim neizbežno vodi nas u propast.
*****
Mi smo uspeli za poslednjih sto godina da postanemo jedino stvarno opasno biće ove planete. U tom smislu sva pitanja ove civilizacije počinju da liče na situaciju u kojoj bi se čovek koji pada sa pedesetog sprata razmišljao o tome šta će raditi kad bude stigao na zemlju.
*****
Civilizacija je skupni, kolektivni fenomen. To je naročita zajednica načela po kojima živi jedno vreme to je tip života svih ljudi jednog doba.
Nasuprot tome kultura je uvek individualna. Kultura je naročiti nivo saznanja pojedinaca o sebi i svetu, stepen njihovog prodiranja u duhovnu suštinu tog sveta iza granica civilizacije. Ono što nazivamo kulturom jednog naroda to je u stvari kultura njegove manjine, njegove elite, koja je prevazišla granice tekuće civilizacije.
*****
Razlika između grčke civilizacije duha i rimske materijalističke civilizacije najbolje se izražava upoređenjem dva najveća arhitektonska ostatka njihova, Partenona u Atini i Koloseuma u Rimu.
*****
Ono što smo od diluvijuma naučili do danas je kako da svoje animalne instinkte racionalizujemo, a ponekad i da im obezbedimo uzvišene razloge. Tako je ono što je u našem prirodnom protoistorijskom razdoblju bila antropofagija kao nužna borba za opstanak, sada sada je postala racionalna, partiotska, čak i humanitarna strategija preživljavanja i nadživljavanja.
Neovlašćeno ubistvo jednog čoveka i sada je zločin, ali je iskorenjavanje čitavih naroda u međuvremenu postalo objektivnom, istorijskom nužnošću i važnom zalogom za napredak.
*****
Čak i ona slavna ljudska stopa u pesku. mora da je nešto živo zgazila.
*****
Kad je u pogrešnoj civilizaciji, čovek je nužno uvek u tuđini. Svi mi živimo u nekoj tuđini, samo neko to zna, neko ne zna, nekome smeta, nekome ne.
*****
Kad naša deca odluče da obiđu planetu – dok je još ima – umesto što zadovoljavaju žudnju za uspehom bez budućnosti, i našu da ih vidimo u sigurnosti koje više nema – naći ćemo se i mi u modernom dobu.
*****
Era hibridizacije života je počela. Proizvodimo himere o kojima je sanjao dr Lieberman u Besnilu: čovek se upušta u biološku igru čije posledice ne može izračunati. Sve one krasne genetičke veze su moguće, sva čuda teoretski izvodljiva.
Mogao bi se spojiti kaktus sa buvom, aligator sa kopcem, da bi se dobilo čudovište koje će biti opasno i na zemlji i u vazduhu. Kada čovek dođe na red, a to će biti vrlo skoro, u stvaranju monstruma imaćemo već toliko prakse da ćemo znati koja vrsta izopačenosti najviše odgovara humanitetu.
*****
Forum nije govorio o smrti Rima, govorio je o životu i načinima tog života. Akropolj je govorio o grčkom duhu, Akropolj je bio sam i sav život. Pa i piramide koje su bile zapravo grobnice, više su govorile o budućem životu, o duhovnom životu Egipćana, nego o njihovoj smrti, pogotovu ne o razlozima te smrti.
Nukleane bi bile posveće našoj smrti. One bi govorile o tome zašto smo umrli i zašto smo morali umreti. U tom smislu bili bi to prvi monumenti posvećeni smrti jedne civilizacije, a ne njenom životu. Naša civilizacija je uistinu civilizacija smrti. I upravo zato ovakvi spomenici najviše joj priliče. Oni predstavljaju njen stvarni, duhovni, život.
*****
Civilizacije se zaista ponašaju kao živi organizmi podložni zakonima rađanja, starenja i umiranja, i u životnom ciklusu svake od njih moguće je zapaziti napredovanje bar u fazama mladosti i zrelosti. No napredovanje je relativno i prividno ako se proces posmatra u celini. Istorijskim procesom u celini vlada neumoljiva regresija.
Ali, i to napredovanje se otkriva kao relativno i prividno, ako ga stavimo u kontekst bezgraničnosti vremena. U tom kontekstu, niti napredujemo, niti nazadujemo već stojimo u mestu.
*****
Naša civilizacija je težak promašaj, ali obzirom na urođenu težnju materije mirovanju - i prirodan, i da je upravo stoga cela naša istorija, istorija postepene i totalne materijalizacije, osuđena na stazis Crne rupe.
*****
Svima se svuda žuri. Čak su i vozovi, koji su zamenili diplomatske mazge, postali prespori za opštu trku u što bržem ne-sporazumevanju.
*****
Nezavisnost duha počiva na temeljima svake uspešne civilizacije, pre nego što postane neuspešna i propadne.
No comments:
Post a Comment