Thursday, October 11, 2007

Misli „Zlatno runo“-3 deo

Borislav Pekić – misli iz knjige “Zlatno runo” I knjiga; izbor Ljiljana Pekić.

Značajne knjige su se starim rečima služile na nov način. Stavljanjem reči u neobične međusobne položaje dobijena su nova značenja za stanja i situacije koje do tada nisu mogle biti opisane … Reči su ostale iste, ali nisu više isto značile.

Misao čitaoca morala im se prilagođavati. Kod imitacija se umetnik prilagođava opštem modelu mišljenja … Ovde je to obrnuto … Verujem da su one najbolje knjige na ukočenu mašineriju ljudskog mozga delovale kao mašinsko ulje na zarđalu aparaturu, izjedenu i upropašćenu analoškim načinom mišljenja …
*****
G.Sutherland_Black LandscapeČak je i prvi beogradski istorijski događaj grčkog porekla. Prema Apoloniju Rođaninu, u VII gvozdenom veku, skitsko tračansko pleme Singa, verovatnih cincarskih praotaca, koje je dalo ime Beogradu, ukazuje, pod kamenim bregom Kaulijakom, današnjim Kalemegdanom, gostoprimstvo slavnim Argonautima, koji se, posle krađe Zlatnog Runa, da bi zavarali kolhiđansku flotu, vraćaju u domovinu jednom neverovatnom maršrutom, preko Crnog mora, Istrosa ili Dunava, pa onda, sa Argom na ramenima, kopnom do Jadrana.

I ako beogradski trgovac, koji nedeljom šeta familiju duž kalemegdanskih bedema, ne vidi na obali reke Jazonove vatre, to je onda katastrofalno odsustvo istoričnog duha, što će ga jednom skupo koštati.
*****
Dosta, za ime sveta, sa tim glupostima o srpskom ratničkom duhu! Narodi se poznaju po veličini svog mira, a ne po svojim ratovima. Da su nam samo bitke ostavili, danas bismo Grke smatrali najobičnijim drumskim razbojnicima!
*****
Da se mislima svet gradi, davno bi već završen bio. Ovako ili onako. Čak i u ruševinama. Oslobođena svih granica i obzira, pošto bi u nemilosrdnoj Refleksomahiji uništila svaku antagonističku, čista bi misao svoje apsolutno biće do krajnjih formi dovela.

Živelo bi se u totalnom raju ili totalnom paklu. A ljudi, možda, ne bi ni bili kadri da ih razlikuju. Nedostajala bi im sposobnost za bilo koja razlikovanja.
*****
Da je graditeljska jedinica Volja, svet bi, na milost i nemilost, prepušten bio osećanju da je promašen i na pogrešnom putu. Svedržeća Volja ponašala bi se prema njemu kao ćudljivi umetnik prema ilovači. Mesila bi ga bez plana i doslednosti.

Podređivala bi mu oblike potresima sopstvenog promenljivog raspoloženja. Nikada nedefinisan, svet bi večno bio gladan bilo kakve određenosti. Čak i smrti.
*****
Uostalom, ako bi bez predrasuda, kao majstor umetnik o Tantalu mislio, ako bi poverovao da je svrha Tantalovog groznog zločina bila nadmoć nad bogovima, s a v r š e n s t v o drugim rečima, i ako bi zaboravio da se on pri tome sopstvenim sinom poslužio, ako bi, dakle, priznao veličinu cilju, a zanemario niskost sredstava, možda bi i njega razumeo.

Jer ona nedostižna voda bila je dublja od Tantalove žeđi, od njegovih muka.
*****
U istoriji kad god se kroz taj Beograd prolazilo, uvek je u drugim rukama bio. Srpskim, ugarskim, austrijskim, turskim ... A između, izgleda, ničiji. I uvek, kao da je to bio neki drugi grad, a ne onaj o kome se od pretka slušalo. Grad s drugim crkvama, kućama, ljudima i običajima.

Pre polaska su ti govorili o stotine crkava, a nisi našao nijednu, sve su bile džamije. Pre puta su te pripremali na nebrojene džamije, a zatekao si pola tuceta rabatnih minatera. Najzad, vele, nije više bilo ni crkava ni džamija. Ni ljudi. Samo crnih pasa ...

Jer Beograd menja Zakon kao nebo boju. Kao vatra - plamen. I kad god se stari Zakon promeni, onaj novi hametice poništi sve što su građani, trgovci i zanatlije, između dve propasti, posatvarali. U takvom gradu, deco moja, nema nasleđivanja. Što za života svoga zagrabiš, to ti je. Samo tebi. Deca sve iz početka moraju. Svaki (...) od pare blago da tiče.
*****
Upravo takvi smo i mi Srbi. Samo smrtonosne motivacije mogu da pokrenu naše orijentalno učmale prekrštene noge.
*****
Simeone, poštuj Boga dok je tvoj, i čuvaj se države dok tvojom ne postane.
*****
Nikome ne veruj, nikome do sebi, pa i sebi samo napola.
*****
Na putovanjima svojim pazite da svedoke imate kad vam trebaju, i nemate ako vam potrebni nisu. I znajte da i duvari protivu vas svedočiti mogu.
*****
Ne držite dukate po ćemerima, nego ih puštajte da se s tuđim dukatima mešaju, jer se samo iz muškog i ženskog deca rađaju, samo iz austrijske forinte i turskog pjastera, romejski flurie biva.
*****
Bolje je od nečega imati samo 10% nego od ničeg svih 100%. Neka vam sve sa merom bude, sa merom zarađujte, sa merom trošite, sa merom živite i umrite. Pan metron ariston je simeonska deviza.
*****
Kao god što u ratu nema sigurne pobede, nema ni u trgovini sigurne dobiti, i kao god što u ratu pobeda stoji na pamet stratega, a ne na broju njegove vojske, i u trgovini profit neće zavisiti od broja uloženih dukata već od toga, Simeone, koliku si mudrost u špekulaciju uložio.
*****
Bolje da imaš više nego što se misli, nego manje od onoga što se po čaršiji priča. (...) Strogi su samo zakoni jedinci. Gde ih je poviše, složiti se moraju, i dok se oni slažu i usaglašuju, primiču i odmiču, provlači se između njih Argo trgovine, kao što su se Argonauti između simplegatskih stena provukli. Jer je u Epiru rečeno: Gde je mnogo Zakona, mnogo je rupa među njima. Gde je jedan, Simeone, rupa nema.
*****
Zakona se rodnog, grčkog, držite. (...) Jer taj je Zakon za nas, a ne za druge. (...) Ako vas običaji vaši u trgovini i prometu ometaju, ostavite ih kod kuće, a na ulici, agori, u dućanu, banci, sudu i crkvi govorite, živite i nosite se saobrazno većini. (...) Zakon vlada srcem, Simeone, ali interes umom.
*****
Knjige učite, jezicima vladajte, znanjima težite, jer je još u Epiru rečeno: Blago je za potomstvo, a tvoje je samo saznanje kako se stiče.

No comments: