Borislav Pekić – misli iz knjige “Zlatno runo” I knjiga; izbor Ljiljane Pekić.
Potomstvo rađajte, da decu za svaku priliku imate. Mušku da imate rašta sabirati, žensku da se sa drugim kućama sjedinjujete, jer je u Epiru još i ovo rečeno:
Ako Cincar nema više dece nego nesreća, kao da nijedno dete nema.
*****
Neka vaša nacija i domovina bude ona u kojoj vam dobro ide, i sve dok vam ide dobro.
Samo budala pokušava da menja naciju koja mu se ne sviđa. Pametan je zamenjuje za onu koja mu se dopada.
*****
Ali gde god se nađete, vatre se čuvajte. (...) Kolac ubija telo. Jedino vatra uništava dušu.
*****
Nije Zakon da mu se klanjamo, već da se njime ispomažemo.
*****
Znajte da je sve, do duše, potrošna roba, te ne džimrirajte na duši ako već sa dukatima morate.
Mimo skupog ulja ima još skupocenijih krčaga u kojima se ono čuva.
Svako se ulje može nadoknaditi, samo je krčag nezamenljiv.
*****
Čovek je potpuno nemoćan da ma šta promeni u svetu u kome živi, i sve zavisi od njegove karme, od njegove sudbine.
*****
Sve ima svoje vreme, ima vreme slobode i lepote, ima vreme ropstva i volje.
*****
Ropstvo po sopstvenoj meri, volji i duši. Ropstvo koje se voli.
To je najviša sloboda do koje čovek može da dođe.
*****
Sloboda je sudbina.
*****
Narod ne čine hramovi nego vera. Šta vredi vera ako nema gde da joj se služi? Uvek ostaje srce.
Srce je Hram. Hram je samo kamen.
*****
Samo strah ubija ljude.
*****
Doboši, publikacije, proklamacije, proglasi i objave o streljanjima i vešanjima konstantan su lajtmotiv srpske istorije.
Na svaki prazan zid Holanđanin lepi trgovačku reklamu, a mi anonsu o egzekuciji ili nekoj zabrani.
I sad, kako mi to zamišljamo da nekom konkurišemo?
*****
Celokupna četiristogodišnja vojnička istorija rimskog Beograda vezana je za Vespazijanovu IV legiju Flavija, sa zodijačkim lavom kao simbolom, što nas je trajno zarazilo zabludom da smo rođeni ratnici.
A sva privredna istorija za grčku trgovačku legiju, sa kantarom kao simbolom, koja je, pored glavnih zanatskih grana, zidarstva, kamenarstva i grnčarstva, držala u svojim rukama ceo trgovački tranzit, koji je, kroz Singidunum, od Akvilije, preko Emone, Sirmijuma, Viminacijuma, Naisusa, do Bizantijuma, spajao Evropu i Zapad sa Azijom i Istokom, što nas je, opet, ostavilo u trajnoj zabludi da smo sjani graditelji i nenadmašni trgovci.
Ove su dve zablude trajno unakazile srpsku istoriju. Za tih četiri stotine rimskih godina samo su dva događaja ostavila izvesne posledice na buduće Srbe.
Karakalinim ediktom, 212. godine, Singidunum, od samoupravne municipije postaje kolonija s punim građanskim pravima, čiju širinu nismo ni do danas uspeli da dostignemo, a 363. njegovo čedo Jovijan postaje rimski car.
Činjenica da je nesrećnik vladao manje od jedne godine, ali da mu je i to bilo dovoljno da ceo Rim obrne na glavu i pagansku versku politiku Julijana Apostate zameni hrišćanskom, svedoči da je iz naših krajeva.
1 comment:
Postovani posetioci bloga,
Izdavac Pekicevih dela mi je dao u zadatak da pripremim knjigu Pekicevih misli i ideja. Ja na tome radim vec godinu dana, a povremeno nesto od toga prenesem i na blog. G. MIca Vijicic mi je bas sada poslao ovu koji je nasao u "Novom Jerusalimu", pa sam zelela da je sa vama podelim.
"Kako se pripoveda, ako u sebi imalo života ima, priča će i vama i meni otkriti zašto se pripoveda."
Ako neko nadje na neku misao koja mu se dopada, veoma bih se radovala da je uvrstim u buducu knjigu.
Svi mi kada citamo nadjemo na neku ideju ili misao koja nam se posebno dopada, pa ako je ne nadjemo u zbirci budemo razocarani. Mozda imate neku koju biste podelili sa ostalima koji posecuju ovaj blog.
Srdacno vas sve pozdravljam.
Post a Comment