Napomena: Za one koji nisu čitali „Zlatno runo“ želela bih da skrenem pažnju da Simeon Njegovan govori iskvarenim jezikom, a često ubacuje i neke starinske, grčke ili cincarske reči, a pravopis je kao u vreme u kome se radnja dešava.
Nerazumevanjem se čak i najdublja ljudska ideja svodi na svoje prave razmere.
*****
Život je stvar mašte.
*****
Ono što je Despot Stefan učinio kada je 1427. Ugrima vratio Beograd liči na postupak trgovca koji bi četvrt veka punio magaze, a onda ih jednostavno predao konkurenciji. Ali, ako je time hteo da obezbedi Đurđu Vukoviću priznanje prava na srpski presto, poređenje bi bilo povoljnije. Onda bi on ličio na trgovca koji se lišava jedne magaze da bi sačuvao ostale.
*****
Da smo pobedili na Kosovu, da smo mi naselili Hrvatsku, da samo Uroš nije bio onako nejak, da smo mogli naći zajednički jezik sa Bugarima, da smo namesto pravoslavne imali katoličku crkvu, da smo, da smo, da smo ... Mi smo, bogamu, stalno u nekom kondicionale ...*****
Sve ima svoje vreme. Ima vreme za ‘kako’ i vreme za ‘šta’. Ima vreme slobode i lepote. I vreme ropstva i volje.
*****
Racionalno ostaje za knjige u kojima se post festum naširoko objašnjava zašto se nešto idealno i racionalno završilo opštim iracionalnim klanjem.
*****
Kanibalizam, antropofagiju, ljudožderstvo, međusobno proždiranje na državnim osnovama, idealan sistem koji će iz naših života konačno isključiti sve artificijelne podele na crne i bele, siromašne i bogate, leve i desne, bolesne i zdrave, glupe i pametne ... ostavljajući, eventualno, jedinu praktično značajnu podelu na mršave i debele.
*****
On nije doktriner. On je otvoren za sve mogućnosti. To dokazuje da je intelektualac. Samo oni imaju uistinu istančan smisao za odvratna rešenja ...
*****
Kanibalizam se zasniva na prirodnom instinktu vrste. On je od podjednakog interesa za sve ljude, bez obzira na rasu, veru, pol, klasu i opredeljenje. On uništava sve veštačke razlike među ljudima. Pametni i glupi, bogati i siromašni, srećni i nesrećni, mladi i stari, zdravi i bolesni dele se samo na one koji se jedu i one koji jedu, dok i sami ne budu pojedeni.
*****
Kanibalizam je pristupačan svačijem shvatanju, za razliku od dijalektičkog marksizma ili engleskog parlamentarnog sistema. On na ekskluzivan način rešava problem prenaseljenosti, koji se do sada rešavao skupim ratovima. Ako se neki i povede, biće to jedino radi snabdevanja svežom hranom. Onako kao što životinja ide u lov.
Prema modifikovanoj Haškoj konvenciji, zarobljenici će se jesti, uz poštovanje svih ostalih prava, naravno. Oficiri, naime, neće za komunalni obed moći biti spravljani zajedno sa običnim vojnicima. Ako se zadovolje zahtevi hijerarhije, mislim da Vojska drugih primedbi neće imati ...
*****
Ljudožderstvo je praktično izvodljivo. Odlučna grupa ljudi s veštim propagandnim aparatom mogla bi ga uvesti bez ijedne kapi krvi. Time bi bio uklonjen jedini ozbiljan razlog koji bi Crkvu, humanističke krugove i dame iz Kola srpskih sestara opredelio protivu njega. Mislim da bi se, pod uslovom uklanjanja svake opasnosti od radničke revolucije, čak i građanska klasa s njim pomirila. Radnike bi privukao izgled da žderu buržuje. Činjenica da se može zavesti uz poštovanje parlamentarnih institucija pridobila bi sve iskrene demokrate.
U kanibalizmu bi svako našao neki svoj račun, što se ni za jedan drugi socijalni poredak ne bi moglo reći ... Podrobno izvešteni o svim prednostima ovog žderačkog sistema, glasači bi, nema sumnje, izglasali prvu kanibalsku vladu, koja bi započela rad jedenjem opozicije na svečanom banketu inauguracije ...
Naravno, to bi nalagalo temeljnu promenu Ustava. Prvi član bi, na primer, mogao da glasi: Svaki građanin ima neotuđivo pravo da jede svoje sugrađane. Pravo bi, uostalom, bilo znatno uprošćeno. Sastojalo bi se uglavnom od higijenskih propisa u vezi sa narodnim jelovnikom. Birokratiju bi zamenili službenici Opštinske klanice. Nestali bi i mnogi hronični problemi modernog društva. Penzioni fondovi bi postali izlišni.
Aktom o penziji čovek bi automatski bio stavljen na jelovnik zajednice. Ni bolesnih ne bi bilo. Jeli bi ih, osim ako nisu zarazni. Zamislite uštede samo u socijalnom osiguranju! Pretpostavljam da bi se izmenio i monetarni sitem. Čovek bi postao neka vrsta osnovne platežne jedinice.
Kapitalizam bi jednostavno nestao prilikom zamene papirne u ljudsku valutu. To bi prekinulo i naše besmislene debate o mogućnostima i granicama umetnosti ... Umetnost umire zato što nema više čime da se bavi. Sve je već opisano, naslikano, opevano. Nove umetnosti nastaju samo iz novih stanja.
U kanibalokratiji književnost bi, nesumnjivo, živnula. Istorijski romani opisivali bi pokušaje fanatičnih konzervativaca da obore ljudoždersku vladu. Psihološki bi se bavili kompleksima kod građana kojima je iz bilo kojih razloga ljudsko meso odvratno. Ljubavni bi nenadmašive poente nalazili u međusobnom ždranju ljubavnika. U strastima se ionako više od skorpiona ne može postići.
*****
Rat je učmaloj trgovini ubrizgavao svežu krv, ali je istom magijom umeo da je ispušta.
*****
Humana skrama koja čoveka odvaja od zveri tanja je od gaha na ogledalu, i u ogledalo se neprestano mora duvati ako želimo da se ona održi.
*****
Postoji misteriozna povezanost porodice, prošlosti i poseda. Izgubivši posede, Srbi su izgubili i porodice i prošlost. Nesreća je pomoću gladi, bolesti, straha i smrti istrla i poslednje tralje humanog sjaja isteranog iz naše životinjske kože hiljadugodišnjim trljanjem.
*****
U vreme Velike seobe Srbi, prirodni naslednici Vizantijske Imperije, potomci svemoćnih junaka narodnog pevanja jeli su jedni druge u razvalinama, na ulici, u portama crkava. Zdravi su se šunjali za nemoćnima u očekivanju da umru i njima produže život još za koji dan. Snažni su uhodili slabe u očekivanju prvog mraka. Samo se mahniti ni za šta nisu brinuli. Oni su već bili preko, s one strane Velike reke.
*****
Ja mislim da je taj nesrećni srpski individualizam nasleđena, endemska posledica našeg praživota po beskrajnim, mračnim močvarama Evro-Azije.
*****
Ne razumem zašto Englezi mogu da padaju u Ljubav, a mi samo mrtvi ili u dugove.
*****
Danas je najbezbednije ništa ne misliti.
No comments:
Post a Comment