Napomena: Za one koji nisu čitali „Zlatno runo“ želela bih da skrenem pažnju da Simeon Njegovan govori iskvarenim jezikom, a često ubacuje i neke starinske, grčke ili cincarske reči, a pravopis je kao u vreme u kome se radnja dešava.
Čovek je i u običnom životu pametan, lep, dobar, moćan i bogat jedino ukoliko to nisu i drugi, ili ukoliko su ti drugi manje pametni, lepi, dobri, moćni i bogati. Nije stoga čudo što mi stičemo utisak da u Parlamentu sede i o našoj se sudbini staraju sve sami idioti, lopiže i zlotvori. Ono što mi o našim poslanicima mislimo samo je slabašna generalizacija onoga što oni kažu jedan o drugom, a što kažu, našminkana kopija onoga što misle.
*****
Ako od naše Skupštine išta čini demokratsku instituciju, onda su to prljavštine koje se s njenih i oko njenih tribina mogu čuti. Ali se, ipak, ne može reći da nismo napredovali. Još na Svetoandrejskoj skupštini, vadile su se kubure i debatovalo mecima.*****
Ako čovek ima u vidu narav naših zakona i njihovu svrhu, ona ne leži toliko u zaštiti građana od vlasti, koliko u obezbeđenju vlasti od građana.
*****
Intelektualna elita nacije stoji nešto bolje od psa.
*****
U Beogradu se najviše cene pravoslavci. Ali, to se menja... U Beogradu se uvek sve menja. Kao da nisi u živom gradu nego na berzi.
*****
Našem načinu života nedostaje doslednost i otuda potiču sve društvene krize. Ljudožder nije patio od tih kriza, jer mu moral nije bio u sukobu s ukusom, a naš osuđuje polovinu onoga što činimo, mislimo ili osećamo.
Nijedan građanin ne može racionalno živeti ako njegovo ponašanje diktiraju dva oprečna, neprijateljska sistema vrednosti. Od toga može samo da se pošašavi. Kao Buridanov magarac između dva plasta sena. Buržoazija mora da se odluči između neba i zemlje, hrišćanske i akcionarske etike, inače će izgubiti svet u korist klase koja bar privremeno bude uspela da spoji moralni ideal s realnim ljudskim interesom.
*****
Dete je jedan od oblika našeg saznanja.
*****
Čovek se posle ispovesti ne oseća ništa čistiji nego što je bio pre nje. Naprotiv. Oseća se kao kanta za đubre. Pošto je izbacio iz sebe sve svoje bolje verzije, ostao je s najgorom, onom koja se nikad nikom ne ispoveda.
*****
Potreba za čudom urođena je umetnosti.
*****
Dijalektički je uvek sve u redu. Dijalektički se uvek sve može objasniti. Naročito kad je dijalektika u rukama onih kojima služi ne da bi se došlo do istine, nego da bi prigrabili vlast, koja im po običnoj smrtnoj logici nipošto ne pripada.
*****
Ko zna istinu, nikad se za vlast ne bi ni otimao. Vlast je služi da bi se istina primenila, nego da bi se vršenjem vlasti saznala.
*****
U političkom procesu se brani i delo i pravo na mišljenje koje do dela dovodi.
*****
Ko ište malo, treba mu to za život, a ko treba mnogo, namerava time da posluje. Banke nikoga ne finansiraju da bi preživeo, već da napravi profit.
*****
Svaki uzaludan pokušaj je bolji od osećanja da se nešto propustilo.
*****
Kada tražiš zajam, uvek budi direktan, jasan i arogantan. Obećanja moraju biti hipnotička. Ali je najvažnije nikad se ne predati.
*****
Gubitak nerava je rđav način da se dođe do zajma, ali je gubitak ponosa još gori.
*****
Skromnost je za svaki zajam ubitačna. Najvažnije je verovati u sebe i to poverenje sugerisati drugima.
*****
Da se uspe, potrebno je mnogo uslova. Za neuspeh je dovoljan samo jedan.
*****
Beda oblikuje i teše ljudedrukčije od „ideje o bedi“, „saučešća s bedom“, čak i „aktivne solidarnosti s bedom“. Njeni oblici su uvek grubi i čisti.
*****
Buržuji koji su postali komunisti deluju nedovršeno. Kao poluproizvod. To je stoga što proleter može posedovati socijalističke ideje, ali buržuj, ako je socijalist, njima može biti samo opsednut. Ideje su nove, ali je stari način mišljenuja kome je stavljeno u dužnost da ih organizuje u duhovni život.
*****
Ljudi precenjuju naše sudije. Misli se da oni znaju da pripadaju građanskoj klasi. Kada bi se našim sudijama kazalo da su buržuji, oni bi se našli uvređeni. Njihovi seljački mozgovi još uvek drže da je to nešto nečasno.
*****
U kiselom sentimentalnom rastvoru umiru sve dobre ideje. Treba se držati principa. Nikad ništa lično. Nikakve taktike, uzmaka, odlaganja, kompromisa. Nikakvo obaziranje ni na šta. Ni na sebe ni na druge.
*****
Ljudska osećanja su kao lepak.
*****
Čovek koji je preživeo automobilsku nesreću posle mu ni fijaker nije dovoljno siguran.
*****
U političkim procesima proporcije ne proizilaze iz samog slučaja već iz okolnosti, nad kojima normalan čovek nema nikakve kontrole. Istom slučaju kome je danas proporcionalna smrtna kazna, sutra može biti proporcionalno oslobođenje uz izvinjenje.
*****
Ako postoji išta što uspešno sublimira katastrofalnost ljudskih odnosa, nesporazum kao trajnu osnovicu, onda je to njihov politički vid. U njima je sve u halucinacijama, pretpostavkama, proizvoljnostima.
*****
Nema grada na svetu oko koga su se jagmili toliki narodi, pod čijim su se bedemima vodile tolike bitke, koji je toliko puta menjao vlasnika i pedeset puta uništavan da bi se svih pedeset puta ponovo iz istorijskog groba podigao – kao što je naš Beograd. Pa zar ta činjenica što je taj grad srpski ni najmanje o Srbima ne govori?
*****
Ako je diktatura proletarijata vlast jedne klase koja nikakvim zakonima nije ograničena, onda i borba druge protiv nje ne može i ne sme imati nikakvih zakonskih ograničenja.
*****
Izmešaj vojsku i policiju, kaši dodaj nešto malo privrede i ubeđenja o slavnoj prošlosti, koja se može ponoviti – dobićeš bilo koju balkansku državu.
*****
Šta je novac? Ništa. Promenljiv uslov trgovine. Ima krajeva na Pacifiku gde se plaćanje obavlja kamenicama. A monetarne jedinice su bile svinjski očnjaci, ajkulini zubi, bakarni kolutići, gotovo je svaka stvar u izvesnom vremenu i na izvesnom mestu služila kao novac.Ni novac ni roba nemaju stvarne važnosti. Važan je samo špekulativni odnos između njih, između dve vrste robe i dve vrste novca.
*****
Što je briga veća, čofek je življi. Najživlji je kad ga more samrtničke.
*****
Od računja, cifara, pogotofu briga, mozak ne rđa. Rđa bez računja i briga koje mu staturu daju. Inače se u fantazme ko u kiseljinu rastvara.
*****
Žifot ti je stalno iščekivanje da ti bude bolje, pa kađ ti ne bude, da će bar ostati kakav jeste, da se nagore neće okrenuti, pa kađ ti se i to desi, počinješ misliti da to tako mora biti, da zemljanima bolje i ne može biti i da će sve biti u redu kađ umremo. I tek kad umremo, vidimo koljko nam je ovde bilo dobro.
*****
Za dušu nema kalauza.
*****
Zbog reklame se nekada štedelo, a kad bi neko pare arčio, iz toga je normalan svet video jedino kakva je to luftika i bankrot, nipošto poslovan čovek.
*****
Ko ne sanja tome je noć za bacanje, čist gubitak. A onda, ko znaje što je prafi žifor? Ovo ovde ili ono tamo? Možda mi tamo žifimo, a ovde samo povtoravamo izvesne tamošnje postupke, obavljamo još jednom greške da bismo ih upamtili i, kad se u sanj vrnemo, klonili ih se?
No comments:
Post a Comment