Borislav Pekić – misli iz knjige “Zlatno runo” IV knjiga; izbor Ljiljane Pekić.
Napomena: Za one koji nisu čitali „Zlatno runo“ želela bih da skrenem pažnju da Simeon Njegovan govori iskvarenim jezikom, a često ubacuje i neke starinske, grčke ili cincarske reči, a pravopis je kao u ono vreme.
Koliko u našoj dvojnosti ima božje kazne i stvarne nesreće, a koliko božje povlastice i jedne, ne svakad baš jasne sreće, saznaće se tek na kraju porodične Argonautike, i to će, mislim, dano biti poslednjem Simeonu, ma ko to bio.
S njim će genos saznati za čime je on to kroz stotine godina gurbetovanja, paćenja, straha, briga, truda i neizvesnosti zaista žudeo, i da li je to što je stečeno i postignuto bilo vredno tolikog žrtvovanja.
Do tog časa je sve mutno. Do tada se ništa kategorično ne može znati. Pre toga svi radimo napamet. Radimo kao što dobar, pošten čovek radi za paradisos, verujući u njega, ali ne znajući da li ga igde zaista ima.
*****
Zaljubljen čovek je naivan kao Trojanac.
*****
Ako se ne buniš protiv zahteva države kad je u pravu, nećeš s njom izići na kraj ni kad nije. To su osnovni pojmovi dobrog poslovanja
*****
Prošlost je kao gumiarabika. Čim je spoznaš, zalepi ti se za dušu i svu je oblepi. Ni ne osetiš kad se izgubiš i postaneš imitacija.
*****
Deca su guka u stomaku. Raste sin, raste i lagano te ždere, dok te svega ne proždere, dok ti ne ostane od tebe samo guka, to dete, tvoja smežurana koža i golema briga za njegovu budućnost.
*****
Tragedija je ili neobjašnjiva, ili je nema.
*****
Od takozvanih demokratskih blagodeti, imamo zasad samo korupciju i svađe.
*****
Istorija ima vrednosti samo za narode kojima tek predstoji. Za one što su je imali, više je od štete nego od koristi. Pretvara se u iluziju koja se skupo plaća.
*****
U graždanskom, čaršijskom svetu, novac sve pozlaćuje.
*****
Narodi slobodni mogu biti i mali, a ako budu i veliki, slobodni neće biti drugi.
*****
Roditelji prate decu na Universitet da uče državu ustrojavati, a deca nauku počinju time što je ruše!
*****
Prestolnica koja ima tri stotine meana, a još nema ni svoj Osiguravajući zavod ni Narodnu banku, a Berza joj tabla u hodniku i sunđer, od države za „alal“ podaren, ne može biti ničiji Pijemont!
Prestolnica od čijih se sudija trojica potpisuju palcem, desetorica se jedino potpisati umeju, trojica su jedva pregazila nižu gimnaziju, a samo je jadan pravnik, ne može biti ničiji Pijemont!
Prestolnica u kojoj koliko će ko platiti dažbina zavisi od toga kolika mu četa, gde ti je bezbednije noću proći macedonskim gudurama nego saći na Dunav, ne može biti ničiji Pijemont!
Prestolnica čiji se Ministar vnutrenih dela dopisuje s vladinim neprijateljima, a Knjaz joj od svega naroda najvećma voli konje i mule, ne može biti ničiji Pijemont!
*****
U trgovini i špekulaciji dobar instinkt je pretežniji od svakog razuma i računa na papiru. Taj instinkt, njuh, osećaj – kako ga god nazvao – i jeste razum, ali razum koji je imao toliko uspeha, toliko iskustva stekao da se više i ne mora ni na šta određeno oslanjati, nego se upravlja po nekim samo njemu znanim znacima.
*****
Život je svačiji najveći posed.
*****
Čuvarnost, štedljivost, domaćinski odnošaj prema robnoj i ljudskoj imovini, prva je osobina poslovnog čoveka, na koju se posle sve ostale naslanjaju, a bez koje ni one, kao špekulativna veština i dobar nos, ni kršne pare ne vrede.
*****
Svi rade na neke anatemne sate. Kad im vreme izbije, ma gde ih i u ma kakvom važnom poslu zateklo, svi se dižu i odlaze kućama da se zabavljaju i čmavaju.
*****
Dinar je kao robijaš. Malo li mu odškrineš vrata kase, ode.
*****
Sadašnjost je svakojako pečalna. Osvrtati se po prošlosti, hasne nema. Ona je još pečalnija. A kad su nam sadašnjost i prošlost naopake, šta se dobro od budućnosti može očekivati? Kako dobiti žito ako si sejao kukolj?
*****
Politici istoričesti smisao daje jedino – uspeh. Za narod su moralni obziri smrtonosni, pogotovu ako nemaju dovoljno artiljerije, ljudstva i para da ih brane. Nacion koji dobrovoljno predpostavi pravdu pobedi, nema kakomiros, zlosrećnik, izgleda ni u životu da ostane, nekmoli veliki i slobodan da bude.
Za narod koji zna šta radi, za njegove državnike sa zrnom soli i u pameti, važnije je da im politika bude dobra, pa ma pravica malko i šantala, nego da imaju renomeu sveca u istoričeskom grobu.
*****
Samo Srbi slave nešto što im od štete bilo. Kosovo pa Kosovo!
*****
Nebesko carstvo dobro je za pesmu, od njega narod ne živi. Narod živi od vešte trgovine, pametne diplomatike i jake pesnice.
*****
Sloboda je za svaki narod jaka hrana, čejenom je kašičicom valja služiti, a ne lopatama. A budući je sladka, uvek se ište repete, i nikad je nikom nije dosta. Popravilu, narod je mirniji kad nema nikakve slobode nego kad je nema dovoljno.
*****
Trgovački stalež neće vlast radi same vlasti, kao neki drugi, nego radi unapređenja ekonomije, dakle i države, koja se samo na njoj temelji, i koja nije drugo nego velika Firma sastavljena od mnogo manjih.
No comments:
Post a Comment