Napomena: Za one koji nisu čitali „Zlatno runo“ želela bih da skrenem pažnju da Simeon Njegovan govori iskvarenim jezikom, a često ubacuje i neke starinske, grčke ili cincarske reči, a pravopis je kao u vreme u kome se radnja dešava.
Firme nemaju zavičaja i po trgovačkom ustrojstvu prirode svoje nisu opremljene za žrtvovanje ni za čiju dušu. Firme znaju jedino za čist, uredan, siguran, profitan račun, i samo temeljom njega spremne su bilo kakve kontrakte zaključivati.*****
Niko nema izgleda da postane veliki narod dok se ne oslobodi moralnih predrasuda malog. I tu ništa ne pomaže pozivanje na pravdu, istorijsko pravo i Dušanovo carstvo. Taj ga nije napravio s osetljivostima i skrupuloznostima kaluđerice. Ne može se istovremeno imati i Obraz i Solun. I Duša i Izlaz na Egejsko more.
*****
Sve do prvog srpskog ustanka i ulaska Karađorđa u Beograd, godine 1806, njegova istorija za punih sto godina, osim čume, požara i nabijanja na kolac, ne beleži ništa što bi normalan čovek trebalo da zna.
*****
U politici ni savez sa đavolom nije rđav ako obećava da vodi Bogu. Put u raj nužno kroz pakao ide.
*****
Narod, ako ga ular, ma u raj ga vodio, i najmanje žulji, ritnuće se. Nastaje zbrka, a bez malo krčevine, nema ni očevine.
*****
Beograd vas prosto zarobi, da i ne osetite kad i kako vas u kustodiju svojih čari stavi. (S tim što ta „kustodija“ nije nikakav metafizičan zatvor, nego duševna i fizička apsa!)
*****
(str. 383) Kakvog smisla ima nasleđivanje novca, imanja, uspomena? Jedinog smisla ima nasledno pravo na življenje – pravo na večnost!
*****
Naša industrijska dika, i građanska groblja na đubrištima, kakvo je kalimejdansko u Beogradu, krcata su neupokojenih duša onih što su po ovim našim prirodnim lepotama umrli na kolčeve nabijeni, na točkovima rastrzani, repovima konjskim rastrgnuti, handžarima sasečeni, maljevima zatučeni, o drveće obešeni, u izmetu davljeni, na svežnjeve puškarani.
*****
Pažnja nikom ne oštećuje zdravlje.
*****
Kad više nikome ne trebaš, šta će ti život?
*****
Pravila igre su temelj svake civilizacije, uslov svakog poretka pogodba za život.
*****
Ponos je ovih dana skup. Nacionalno dostojanstvo preti da košta đavo i po.
*****
Vreme na Istoku nije kao na Zapadu. Količina peska u peščaniku ovde je sasvim neizvesna. U jednu godinu može ih i trisedet dve stati!
*****
Brinuti se stalno, misliti bez predaha, svesrdno, oštro, duboko, pa onda precizno dejstvovati, tu je ključ za uspeh svakog preduzeća. Život je frontida, briga, ili nije ništa.
*****
Veliko umeće raščišćavanja prostora za napredak, razgrađivanje da bi se od sačuvane građe nešto novo i bolje sazidalo, ostaće za nas večita tajna. Uvek ćemo sve do temelja rušiti, i sve od temelja zidati.
*****
Što se na samrtničkoj postelji čini, nije razmišljanje, nego razabiranje. Razmišljanje bez budućnosti ne postoji.
*****
Vreme je na Istoku, kao što je poznato, oblačna kategorija.
*****
Porodicu čini potomstvo. Bez potomstva, porodica su dva čemerna ljudska bića bez svrhe. Tek im treće – od njih proizvedeno – neku svrhu daje.
*****
Jedni luduju, drugi duguju!
*****
Ne može se očekivati da jedan uvek samo troškove stvara, a drugi da ih jednako plaća.
*****
Nije zakon da mu se klanjamo, nego da se njime ispomažemo.
*****
Kome je stalo da od nas Srba bilo šta uzme? Mi smo se od svakog osvajanja obezbedili na najsigurniji mogući način. Uspeli smo ovu zemlju na svim poljima dovesti do bankrota, i sad možemo nakriviti kapu! Ko će robiti banku pod stečajem?
*****
Nesrećna je zemlja kojoj takvi heroji trebaju. Kojoj uopšte i trebaju heroji.
*****
Život je najpre grdna prevara, podvala, štrikla ljudima preko očiju. Poprvo te ubede da ima smisla sve to jurcanje i utrkivanje ko će bolje, pre ka nekakvom cilju, pa kad vidiš da tog cilja nema – smisla ima, u trčanju! – za sve je već kasno: pretrčao si stazu. Sad bi, teoretično, mogao da trčiš samo natrag, na početak. Ali da trčiš, opet, dakle, smisao da ispunjavaš!
No comments:
Post a Comment