Poraz demokratske opcije vidim kao privremeno odlaganje njene buduće pobede. Kad kažem “privremeno”, nemojte me hvatati za reč i gledati u sat, čak ni u kalendar.
Kada ste na robiji dugo, kao što sam ja bio, godina-dve više ne znači vam mnogo, i tu ste u prednosti nad večitašem, osuđenikom na večitu robiju, koji nema šta da čeka. Mislim zato da se treba ponašati kao da smo osuđeni na vremensku kaznu, ništa više.
*****
Demokratija je smatrala da je dovoljno staviti čovečanstvo u skamije, pa da ljudi glasaju za kasapina koji se kandidovao za predsednika republike. Opšte pravo glasa i jednako obrazovanje za sve – te magične formule parlamentarizma postale su danas isto tako neukusne i demodirane kao šlageri Morisa Ševaljea.
Bez selekcije, metodično izvedene, nećemo nikad dobiti intelektualce. Samo večite đake!
*****
Demokratski shvaćena država je suma pojedinačnih volja dobijena putem njihovog izbornog izražavanja. Tako simbolično dobijena opšta volja, koja nije ni opšta, jer joj nedostaje saglasnost, ni volja, jer je podređena umesto da podređuje, isto je tako pogodna da ispolji opštu pokvarenost kao i da sakrije svoju vlastitu.Čak i njene demokratske mogućnosti su neobično uzane, jer se narodna volja pre izražavanja prethodno svodi na volju užih grupa, a ona na volju najužih interesa, pa čoveku nije teško da između dve budale ili dva nitkova izabere po nagonu onog koji odgovara njegovom vlastitom nitkovluku ili gluposti.
*****
Narodnom pokretu treba pamet jednog, a vernost svih.
*****
Suština demokratije je u pravdi, nije u funkcionalnosti. Najpre treba pravdu zadovoljiti, a tek posle videti kako će ona najefikasnije funkcionisati. Ako se od funkcije pođe – otvaraju se vrata svakoj nepravdi.
Po toj logici bi onda i kazneni sistem trebalo menjati. Napustiti načelo paravde i preuzeti i ovde načelo – funkcionalnosti. Umesto da se delikti kažnjavaju prema stepenu i vrsti krivice – sve krivce bi jednostavno trebalo umlatiti, jer je to očigledno najfunkcionalnije rešenje.
*****
Kome smeta „formalna“ demokratija, smeta mu zapravo – prava. Ko se poziva stalno na duh zakona, želi da ga zaobiđe, želi da zaobiđe njegovo slovo.
No comments:
Post a Comment