Komedije – misli -1. deo

Iz knjige “Na ludom belom kamenu” 10. tom Odabranih dela Borislava Pekića, izdatih u Beogradu, 1984, “Partizanska knjiga”; iz drame “Budjenje vampira” (1973. godine). Izbor Ljiljane Pekić.

U ‘vremenu reči’ navodno savremeno pozorište, reči proteruje u podrazumevanje, a od akrobatike koja se ne razume, premda pravi promaju koja ugodno rashladjuje, sastavlja predstavu, možda kao što Englezi igraju Shaw-a (“Pigmalion”). Brzo, rezervisano, neutralno, i, iznad svega, artikulisano.
*****
Istorija, nažalost, ponavlja samo svoje mane.
*****
U pristojnom svetu samo su zemljotresi nepredvidljivi.
*****
Po srcu danas žive samo pavijani i to van zoološke bašte.
*****
Uobražavamo da Bog liči na nas, kao da smo neki uzori savršenstva, verujemo da se prošlost ponašala kako bi se pod sličnim okolnostima ponašala sadašnjost koju poznajemo. Rekonstrukcija istorije je nemoguća.
*****
Sve dobre žene špijuniraju svoje dobre muževe. I uopšte, špijunaža je danas jedan od najraširenijih načina intelektualnog života.
*****
Svako zašto i nema svoje zato, osim, možda, u boljim ludnicama.
*****
Svi ljudi od nekog značaja ponašaju se nesnosno. Treba vremena da položaj čoveku udari u glavu. Niko se ne radja kao čudovište.
*****
Istorija nam neće pobeći, a ni mi od nje, bojim se…
*****
Šta je čovek bez prošlosti? – Srećan.
*****
Bez griže savesti žive samo biljke.
*****
U životu nema logike.
*****
Korupcija je u načelu, dabome, štetna i nemoralna, ali u okolnostima društvene stege, može ona biti jedina vrlina poretka, koji ga čini podnošljivim.
*****
Ako prestanemo pitati ZAŠTO, onda smo mrtvi.
*****
Za dobar brak pamćenje je čak i škodljivo.
*****
Bilo bi dobro kada bi čovek mogao da se odrekne svih grešaka, a za svoje da prizna samo uspehe.
*****
Danas svi imaju dva života, dve stolice, dva mišljenja, dva kreveta, dva aršina, dva konta.
*****
Ima autora koji tvrde da je u ludom svetu jedino zdravo ludačko ponašanje.
*****
Svašta smo učili, pa smo posle morali učiti kako sve to što pre da zaboravimo.
*****
U ratu se čovek ranjava samo u miru – obogaljuje.
*****
Ljudi su ono što od njih čine njihove odgovornosti.
*****
Kad se sve sabere, psi i ne žive rdjavo.
*****
Pamćenje je uopšte prilično nepotrebna institucija. Nešto poput slepog creva.
*****
Narod čak i u pozorištu – statira.