(?) januar 1970. godine.
12. Povodom beleške pod 8. (vidi OVDE). Ovo, razume se, nije prvi niti će biti poslednji slučaj da “slobodno” izražavanje mišljenja ima za posledicu obračun sve do ataka na egzistenciju.
Medjutim, kanda se još ranije, pre slučaja sa “Predlogom za razmišljanje” i Književnim novinama, sve jasnije i sve izgradjenije počela, u načinu delovanja komunističke centrale, da ispoljava nova, nazovi samoupravna demokratska praksa, njena osnovna načela su:
prikrivanje diktature posredstvom angažovanja masa za ciljeve koji bi se inače prinudom morali ostvarivati (kao da pritisak na mase takodje nije sila);
zatim, prenošenje represivnih instrumenata sa državnih organa na gradjane, pri čemu nije isključeno da ćemo na vrhuncu ove farse imati državne organe kao “odbranu” od demokratskih inicijativa, umesto da im oni budu izvršioci (zar nadzorno osoblje na Golom otoku nije “smirivalo” obračune medju prognanicima!).
Najzad, postupnost u realizaciji cilja. Najpre se, naime, u štampi (članak iz Politike zalepljen u dnevniku: “Odgovori na poslanička pitanja – Predstoji debata o zloupotrebama u visokoškolskoj nastavi – Dekani Filozofskog i Filološkog fakulteta i rektor Univerziteta različito ocenjuju nedavne razgovore u Srpskom filozofskom društvu”. Prim. Lj. P.) odredjena pojava notira i generalno okarakteriše kao neprijateljska (Barbijerivi članci o skupu u Studentskom domu).
Onda jedna formacija SKJ, recimo Gradski komitet Beograda (članak iz Politike zalepljen u dnevniku: “Zaključci Gradskog komiteta”. Prim. Lj. P.) izvrši specifikaciju političke krivice i u vidu cirkulara ovaj materijal sa “egzekucionom listom imena” odašlje na stvarnu nadležnost partijskih organizacija, od koji se, dabome, “s razlogom očekuje da će rasmotriti postojanje ovakvih pozicija u svojim užim sredinama”.
Iza toga, prirodno, komunističko jezgro traži od svojih užih sredina da se preduzmu sankcije.
Sad više nije reč o političkoj nego o profesionalnoj odgovornosti – Živorad Stojković kao urednik ima da dobije nogu (članak iz Politike zalepljen u dnevniku: “’Prosveta’ – Komunisti se ogradjuju od stavova Svete Lukića i Živorada Stojkovića”. Prim. Lj. P.) ... kao i Mihiz u svoje vreme.
U medjuvremenu se već vodi briga i o daljim koracima.
Pritisak “odozdo” formulisaće M. Popović u zahtev da se u ime očuvanja demokratije predje na krivično gonjenje.
Mehanizam je providan. Ali funkcioniše.
2 comments:
Poštovana gospođo Pekić,
veliki sam poklonik (ili, kako se to sada kaže, poklonica) književnosti vašeg pokojnog supruga i izuzev dvotomnog izdanja romana "Atlantida", "političkih svezaka" i najnovijih izdanja "Korespondencije" mislila sam da sam skoro sve što je on napisao pročitala. Ali, prateći ovaj blog, saznajem da još toliko toga ima i istovremeno se čudim i divim zapanjujućoj energiji tog velikog pisca, koji je tako mnogo napisao, a tako dobro. Ma koliko takva pitanja pomalo bila i iracionalna, često se pitam: Koliko bi toga bilo da je gospodin Pekić bio u prilici da objavljuje od dvadesete, a da ne umre u šezdeset drugoj?
Završila sam jugoslovensku književnost kako se to tada zvalo, s početka opčinjena delima ruskih klasika, potom kratkom formom Borhesa, dok sam se dugo prema literaturi svoga jezika s nekakve umišljene visine odnosila pomalo prezrivo. Trebalo je, očito, neko da me uputi. Ono što se prema srednjoškolskom programu serviralo bila je ili anahrona književnost srednjeg veka ili literatura socijalnog bunta i revolucionarne epopeje. Savremeni prozni pisci, za razliku od pesnika, propuštani su u lektiru kao đavo u crkvu. Ako zanemarim slavljene i hvaljene Andrića i Crnjanskog, prvi moj dodir sa savremenom srpskom književnošću bio je Danilo Kiš i njegovi divni "Rani jadi". Bila sam oduševljena, a onda je naišao šok: Kolega mi je preporučio roman "Kako upokojiti vampira" meni samo po čuvenju poznatog Borislava Pekića. Pročitala sam roman dva puta i zaključila da je njegov autor najveći živi srpski pisac. Uskoro je gospodin Pekić, na žalost, preminuo, a ja se dala na iščitavanje "Zlatnog runa", "Hodočašća", "Uspenja i sunovrata", i još jednom zaključila, samo ovoga puta da je Borislav Pekić najkompleksniji pisac čitave srpske književnosti i a njegovo delo verovatno jedno od najvrednijih u evropskoj literaturi dvadesetog veka.
Sve vam ovo naširoko i možda pomalo nepristojno dugo govorim, jer me je upravo ovaj blog inspirisao da ponovo, posle niza godina nepisanja i predavanja radu prosvetnog radnika, ponovo vratim "beleškarenju" i koncipiranju nečeg proznog što sam davnih dana započela. S obzirom da mnogo toga u toj mojoj "prozi" jeste na izvestan način prožeto idejama i donekle u formalnom smislju zasnovano na način koji je pekić oblikovao svoju građu (nadam se da nisam isuviše pretenciozna), interesuje me, konkretno, mogućnost konkurisanja sa sipendiju koju Fond "Borislav pekić" dodeljuje, zapravo uslovi koje neko mora ispuniti (šta i gde tačno treba priložiti) da bi možda mogao da bude jedan od konkurenata. Da li je to već gotov rukopis, ili sinopsis toga rukopisa i šta on mora da obuhvati?
Izvinite na gomili pitanja, ali na njih su me isključiuvo potakla beskrajna druženja s idejama i likovima Borislava pekića i ovaj divan blog koji ste zaista izuzetno osmislili. Unapred vam hvala na strpljenju koje treba imati za moju nešto podužu priču i hvala na blogu koji, kad bih se ja mogla pitati, treba uvrstiti u obrazovne programe mnogih analfabetskih škola i fakulteta ove nepismene zemlje. Od sveg srca vas pozdravlja prof. Milena Stanković
Postovana gospodjo Stankovic,
pre svega veliko Vam hvala na lepim recima za mog muza, a naravno i za blog. Raduje me da ste toliko Pekicevih dela procitali. Tek kada se sve sto je on napisao procita, moze se sagledati velicina i raznovrsnost ovog velikog pisca. Posle citanja Pekica tesko je citati bilo kog drugog. Mora da prodje vreme da bi se covek poduhvatio nekog drugog knjizevnika.
Sto se tice konkursa, on ce verovatno biti objavljen aprila meseca, a svi podaci ce biti naravno i na blogu. Trazi se samo sinopsis i bio-bibliografija. Ako imate i neki deo koji je zavrsen to takodje moze da se prilozi. Materijal se salje na adresu: Srpski PEN Centar, Milutina Bojica 4.
Zelim Vam srecu u poduhvatu.
Srdacno Vas pozdravlja
Ljiljana
Post a Comment