Iz knjige “U Edenu, na istoku” 11. tom Odabranih dela Borislava Pekića, izdatih u Beogradu, 1984, “Partizanska knjiga”; iz drame “Tezeju, jesi li ubio Minotaura?” (1972. godine). Izbor Ljiljane Pekić.
Istorija je apelacija. Nije tu da sudi, nego da ispravlja naše zablude. Ukoliko već nisu u grobu. Kad na nju dodje red, u grobu će ležati i naše istine i naše zablude.
*****
U ratu nema dobrovoljnosti.
*****
Disciplina je preduslov revolucionarnog rada.
*****
Suvereni narod ne može biti odmetnik. Odmetnik je vlast koja mu suverenost odriče.
*****
Treba pobedu dočekati spreman na njene poraze.
*****
Ekonomičnost je svojstvo vlastodržaca.
*****
Revolucija ne podnosi logiku. Logika je ubija. Ona je neka vrsta svetog ludila.
*****
Revolucionarno ludilo je najviši oblik reda za koji zna istorija. Razumni, oni koji se mire, oni s metrom u srcu, s kantarom u rukama, nemaju tu mesta. Jer revolucionari imaju svoju stvarnost. Oni ne veruju u očiglednosti, odbacuju bednu stvarnost razumnih.
Ako su činjernice protiv njih, znači da su glupe i besmislene, oni će ih prilagoditi ili uništiti. Ako se neka činjenica ne slaže s njihovim mišljenjem, neće promeniti mišljenje nego činjenicu.
No comments:
Post a Comment