Sunday, January 20, 2008

Roboti i sablasti-VI deo

Odlomak iz knjige “Roboti i sablasti” izbor iz neobjavljenih drama Borislava Pekića, izdatih u Novom Sadu, 2006, “Solaris”; iz drame “Čisti i nečisti ili Čudo u Jabnelu” (1975. godine). Izbor Ljiljane Pekić.

Face of Anguished Man

Svemu ima vreme, u svakom poslu pod nebom ima vreme. Ima vreme kad se radja, i vreme kad se umire; vreme kad se razgradjuje, i vreme kad se gradi; vreme plaču i vreme smehu; vreme kad se teče i vreme kad se gubi; vreme kad se ćuti i vreme kad se govori; vreme kad se ljubi i vreme kad se mrzi; vreme ratu i vreme miru. Vreme obično i vreme neobično ... vreme čuda.
*****
Bog može sve, pa ako je svemoćan, šta ga preči da bude gluv. Šta više, on i mora biti gluv. Jer su u njemu sadržane sve suprotnosti koje su medju nama razdeljene, pa su jedni jaka uha a drugi gluvi. Da bi uistini bio Bog, mora on biti jednovremeno i okat i ćorav, i gluv i oštrouh, nem i zlatoust, pokretljiv i uzet. A mislim da isto tako mora i postojati i ne postojati, i da su to principi na kojima počiva njegova svemoćna i sveobuhvatna božanska priroda...

Ako je sve, Bog ne može biti samo muškarac, već i žena.
*****
Prava žena nikad ne zna stvarno koga voli, sve dok ne oseti bol zbog njegovog odsustva... ili prisustva...
*****
Zvanično Očišćenje još nije i ozdravljenje, već mu samo, teorijski bar, prethodi, još tačnije služi, kao što svetlost samo služi suncu da nas greje. Za duhovno zdravlje telesna ljuštura nikako nije odlučujuća. Ja lično sumnjam da uopšte ima isceljenja koje je tako apsolutno kao oboljenje, ergo, da ima leka koji, uništavajući zlo, onesposobljava i njegove klice.

Ne valja da onaj koji se čisti ne zna zašto tome pristupa, kao što obrnuto, ponekad valja da osudjeni ne zna šta mu se na teret stavlja, da se ne bi tvrdoglavo branio i tako izazvao još žešći gnev i još težu kaznu. Da bi nas od toga zaštitio Gospod nam obično ne saopštava razloge svoje drakonske osude. Mi možemo samo da mu budemo zahvalni što nam je onemogućio da ga zamrzimo i tako primoramo na pooštrenje kazne.

U svojim egzekucijama, mudri ga vladaoci uzimaju za uzor pa njihovi osudjenici umiru u mukama, doduše, ali radoznali a ne kivni.

Nije potrebno kajati se i čistiti zbog onog što je učinjeno, već da se vidi da je nešto učinjeno. Obred čišćenja je najviši dokaz krivice, jer da čovek nije kriv, i da to sam ne priznaje, zar bi morao da se čisti. Zato se čovek čisti – zbog drugih, a ne zbog sebe!
*****
Kad se preljubnica pokajnički vrati mužu, on će izvesti propisani obrede praštanja u koji spada i devetanje, od tada biće dužan da je ponovo poštuje, ali ne i da je ostavlja samu sa drugim muškarcima... Kad ko oskrnavi svetinju, može se iskupiti, njegova će ga braća ponovo prigrliti, ali ga više neće puštati da čuva svete predmete.
*****
Čisti i Nečisti su dva sveta koji će se sastati samo u smrti.
*****
Živimo na pozornici na kojoj se glumi svet.

No comments: