“Forma se nalazi pisanjem” – (III nastavak) razgovor vodio Radoslav Bratić, “Književna reč”, Beograd, 10. 1. 1979.
Vi upozoravate čitaoce da pripovedačevo duševno stanje (Rutkowskog) nije uvek zadovoljavajuće. Tako postavljate sasvim neuobičajen problem: suprostavljanje čitaoca pripovedačkom glasu, ali ne kao neki protiv-glas, već neku savest koja je piscu potrebna, kao glas koji koriguje i ispravlja pripovedačko lice.
U izvesnom smislu (prividno samo) stvarate mogućnost rašomonskog vidjenja odredjenih dogadjaja. Računate li na mogućnost identifikacije čitaoca s takvom iskrivljenom slikom (“neuračunljivog pripovedačkog glasa”) i da li je ta iskrivljenost neka opomena?
S vašim zapažanjem o nepostojanju protiv-glasa već sam se saglasio i dao mu objašnjenje. “Nezadovoljavajuće duševno stanje pripovedačevo” (Rutkowskog) treba, medjutim, uzeti kao krajnje pogodbeno i s njim oprezno manipulisati. Ono što nam se u knjizi čini ludačkim u životu ume da traje, dok traje, kao vrlo zdravo, čak i uzorno zdravo ponašanje.
Za znatan broj Nemaca Hitler je bio normalan čovek. Knjiga “Moja borba” (Mein Kampf) nije tretirana kao ispovest ludaka, kao ludački projekt ljudske budućnosti. Skeptičniji duhovi su je nalazili dosadnom, smešnom, smušenom, konfuznom, monomanskom – nipošto manijačkom.
Postala je takvom tek kada je većina njenih načela uspešno izvedena na našim ledjima. Kada je svaka, i najracionalnija reč u njoj koštala hiljade života.
Neron i Kaligula nisu bili ludi u smislu u kojem ludilo praktikuje obućarski kalfa. Oni su bili ludi kao diktatori, tirani, samodršci. Ludi zato što su bili diktatori, tirani, samodršci. Rutkowski nije “lud” sve dok ne oseti u sebi izvannaravne moći i sposobnosti, specijalna pozvanja i više obaveze prema svetu.
Ustremljuje se na kišobrane ne stoga što je duševno bolestan, pa ne razlikuje djavolji trozubac od amrela, nego što “preuredjenje sveta” počinje od onoga što mu je kao nekakva smetnja opštoj dobroti najviše dostupno, najviše u vezi s privatnom povešću. (Kao što Hitler svoje duhovno i društveno preuredjenje Nemačke počinje od istrebljenja Jevreja, a ne od prekrajanja Evrope.)
Kad s kišobranom završi, preći će na ljude. Najpre na knjige, a zatim in a ljude. Ja u Rutkowskom ne vidim ništa što bi mu smetalo da postane uspešan diktator, slavljen kao genijalan državnik i reformator, i da mu ludilo otkrijemo tek kad oni što nakon njegovih reformi preostanu – ako preostanu – shvate da su se još jednom prevarili u dijagnozi.
Pogledajte istoriju. Zar vam ijedna duševna klinika može pružiti takav izbor sumanutosti? U takvim varijetetima i s tako profilisanim kliničkim slikama duševne regresije ili manijačke progresije?
Vama, dakle, ta identifikacija godi.
Ja se ne plašim identifikacije čitaoca s tako, kako rekoste, “iskrivljenom slikom” (Rutkowskog). Ja na nju računam. Onako kao što računam na lepak kad u sobi s muvama postavljam muholovku.
Ta identifikacija dokazuje koliko jednoj takozvanoj normalnoj gradjanskoj svesti treba malo pa da se u njoj, iz te večne zudnje za važenjem i moći, uz potporu gregarskog instinkta, razvije totalitaristički pogled na svet, nepripravan da pojmi i dopusti ikakvo drugo stanovište osim svog.
Hiler je širom ondašnje Nemačke imao bezbroj, samo silom spoljnih okolnosti, beznačajnih kopija. Lokalni Fireri slobodno su cvetali Novim poretkom. Jesu li svi oni bili ludi?
Jesu li ludi i oni koji su milione ljudi u Sovjetskom Savezu slali u progonstvo, logore i smrt, ili koji su podrškom, saradnjom i odobravanjem to omogućili, ili, još dalje da idemo, ne praštajući nikome njegove zablude, mada ih ponekad i shvatajući, oni koji širom sveta, mudri i sposobni u svojim strukama inače, pozdravljaju ovakav epski masakr kao utemeljivanje nove Zlatne ere?
Ne plašim se, dakle, identifikacije čitaoca s iskrivljenom slikom sveta Rutkowskog. Nadam se da će je upravo kroz tu identifikaciju shvatiti kao iskrivljenu, a svoju identifikaciju kao opomenu, kao znak da bi, pod izvesnim okolnostima, i sam mogao poći u krstaški rat protivu kišobrana ili ma čega što bi mu se trenutno činilo izvorom svih zala ovog sveta.
Bojaću se jedino ako u taj rat i krene. (I jedino u slučaju ako i ja, radi samozaštite, ne podjem s njim.)
No comments:
Post a Comment