Vreme reči-VIIIg deo

Iz knjige Borislava Pekića “Vreme reči”, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Pekić.

“Pekićev roman o Londonu” – VI nastavak (kraj) - razgovor vodila V. Kesić, “Start”, Zagreb, 2. juni 1984.

Razmišljate li ikada o čitaocu kojemu se obraćate? S obzirom na prirodu romana napisanih do “Besnila”, to je morao biti netko s prilično slobodnog vremena i velikom naobrazbom, predznanjem.



Ja se, koliko mogu da prosudim, prateći proces onoga što činim, ne obraćam nikada nekoj posebnoj vrsti čitaoca ni nekom sloju čitalačkom, ali budući da sa nekim čitaocima delim neka iskustva, neka mišljenja, neka osećanja, nevolje ili sreću, onda postoje ti čitaoci kojima se čini kao da im se ja obraćam.

Tokom samog rada, za mene čitalac ne postoji, u smislu da bih povodom njega i radi njega išta preduzeo.

Odnos politike i umjetnosti gotovo je stalna tema vaše literature, ponekad u prvom planu, kao u “Remek-delu i sudbina umetnika”, “Uspenju i sunovratu Ikara Gubelkijana”. Kako na taj odnos gledate u tzv. stvarnost?

Politika je gradja za umetnost, posebno književnost, i to je jedini odnos koji priznajem dok me druge očiglednosti ne razuvere. Ako me razuvere, moraću pronaći kompromis koji će zadovoljiti moju savest.

Ako ne uspem da nadjem taj kompromis, prestaću da pišem. Romane, mislim reći, čime se ne obavezujem da neću pisati nešto drugo.

Prvu knjigu objavili ste u 35. godini (1965). Slijedeće dvije pojavile su se u intervalima od pet godina, a tada su se vaše knjige počele nizati gotovo nevjerovatnom učestalošču, pogotovu za naše prilike, 1978. i 1980. čak i dvije knjige na godinu.

Imate li neko objašnjenje za takve promjene u ritmu?

Nisam mislio da ću biti pisac, nikad nisam mogao zamisliti vizit-kartu na kojoj bi ispod moga imena stajalo jedno takvo neprofesionalno zanimanje. Pisanje je verovatno nastalo, literarno mislim, kao nuzprodukt moje nesposobnosti da se izrazim na drugi, meni primerniji način.

Izmedju meditacije i akcije okolnosti se ulome u nešto što nije ni jedno ni drugo, a ipak je pomalo i jedno i drugo. Prvu knjigu objavio sam u svojoj 35. godini, nadam se da ću poslednju objaviti u šesdesetoj, ali zašto baš u šesdesetoj, to ne znam.