Ako je smeh najefikasnije sredstvo mržnje, i mržnja je najefikasnije sredstvo straha.
*****
Ne srdimo se, smejmo se. Rugajmo se! Zajebavajmo! Ako smo stvar shvatili, pokažimo da jesmo. Možemo činiti sve što i do sada, samo drukčije. Kao svesni, dorasli ali gospodski nemarni učesnici unapred izgubljenog rata, čija pravila nisu stvorena da donesu pravdu, nego pobedu.
Žrtva koja se smeje zna više od žrtve koja proklinje. Prokletstvo preti, ali razara – smeh. Smeh pretpostavlja saznanje, prokletstvo samo nadu. Budimo, iznad svega, nedodirljivi i vedri!
*****
Plač i smeh su dva osnovna vida našeg spajanja sa svetom. Plač i smeh su takođe dva najdublja vida ulaska i prodiranja sveta u nas. Otuda su tragedija i komedija dve najbitnije forme enozisa sveta koji postoji i sveta koji se saznaje.
Poštovanje,
ReplyDeleteNedavno sam saznao za ovaj blog i oduševio se istim. Naprosto je fascinatno da svakodnevno postujete neki tekst i konstantno uvećavate količinu informacija o Borislavu Pekiću. Svaka Vam čast na tome.
Inače veliki sam fan B.P. i upravo privodim kraju 7 knjigu "Zlatnog runa". Monumentalno delo svetske literature!
Kažu da je jako teško za čitanje, ali što se mene tiče,"Den me afora, den me pirasi",uživao sam u svako momentu čitanja, a planiram i da kupim svih sedam reizdanih tomova.
Srdačno,
S.R.
Postovani Srdjane,
ReplyDeleteVeoma se radujem da u blogu uzivate. A jos vise me veseli da citate Zlatno runo. Ja sam ga citala nekoliko puta i moram da priznam da mi je svakog puta pricinjavalo zadovoljstvo i da sam uvek nasla po nesto novo, odnosno nesto sto me je specijalno podstaklo na razmisljanje ili me je nasmejalo. Ala Vam vera na upornosti jer treba odvojiti mnogo vremena (koga sada malo sveta ima).
Srdacno Vas pozdravlja
Ljiljana.
Tačno je da treba mnogo vremena za čitanje. Ranije sam čitao mnogo više nego sad ( pre godinu dana sam se zaposlio, pa nemam više puno slobodnog vremena ), ali u mom slučaju je to naprosto potreba, rekao bih, biološke prirode, tako da je to aktivnost koju i dalje redovno upražnjavam, istina u nešto manjoj meri.
ReplyDeleteKao što sam rekao privodim kraju Zlatno runo, i osećaj koji imam je da me je ta knjiga duhovno i intelektualno toliko obogatila da je to prosto neverovatno.
Takav trag su do sada ostavljala jedino dela Manna, Dostojevskog i Ničea.
Pozdrav!
Postovani Srdjane,
ReplyDeletePotpuno Vas razumem. Ko je stekao naviku da cita taj uvek nadje makar malo vremena svakog dana da procita neku stranicu. Cesto na ustrb spavanja! A kada vas knjiga ponese odete u neki drugi svet i tamo nadjete odmor, razonodu, 'hranu'. U mojim najtezim momentima u zivotu me je uvek spasavala navika da citam. Divan je taj beg u neki drugi svet, cesto i uteha, a da ne govorim o nekim mislima koje vas nateraju da razmisljate o nekim sasvim neobicnim stvarima.
Pisce koje pominjete su bili i Pekicevi najomiljeniji, pa nije cudo da Vam se dopadaju Pekiceva dela.
Srdacno Vas pozdravljam.
Čitanje "Zlatnog runa", pre osamnaestak godina, je jedno od najlepših iskustava koje sam ikad imao. Negde usred tog epskog čitanja, šetajući pored Jugoslovenskog dramskog, imao sam sreću da naiđem na gospodina Pekića. Isti kao sa fotografija, zamišljen i blago osmehnut. Otada, evo, poput Jasona, tražim i sam svoje zlatno runo širom planete.
ReplyDeletePostovani gospodine Tesicu,
ReplyDeleteKako je lepo naci srodne duse. Kazu da nista nije slucajno. Steta sto Pekicu niste prisli da porazgovarate. Sigurna sam da bi mu bilo prijatno da porazgovara sa Vama o "Zlatnom runu". On je mislio da je broj citalaca njegovih knjiga tako mali da ih sve poznaje. A narocito "Zlatnog runa", s obzirom na obimnost dela.
Drago mi je da ste se javili da podelite sa mnom taj dogadjaj.
Srdacno Vas pozdravljam.
Svestan opasnosti da mogu da postanem pomalo dosadan, ponovo se javljam.
ReplyDeletePekić važi kao vrlo zahtevan pisac i svakako da je potrebno imati nekog čitalačkog staža da bi se čitao bez poteškoća.Kada sam u NS biblioteci tražio prvi tom ZR službenik me je upozorio da je delo prilično teško i obimno!?!.Pa u redu, ali šta onda treba da radimo.Kada nekog pitate šta čita ili je pročitao/la poslednje, uglavnom dobijete odgovor da je to nešto od Koelja ili slično.
Ali to je čist konformizam.Da bi nešto vredno dobili morate nešto i da uložite pa je tako i sa čitanjem.A u slučaju Pekića dobijate jako puno za uzvrat.
Mogu slobodno da kažem da je BP( sa još par pisaca) u velikoj meri oblikovao moj Weltanschauung i veoma sam zadovoljan zbog toga.
I sama ova korespondencija sa nekim ko mu je bio najbliži mi puno znači.
Hvala Vam na tome!
Postovani Srdjane,
ReplyDeleteKada god mi je neko rekao da se ne usudjuje da cita Pekica jer je 'tezak', ja sam savetovala da istraje u prvih 20-tak stranica. Posle toga ce biti bogato nagradjen. Zamerala sam mom muzu ponekad da prosto kao da zeli da citaoce otera, pa ko uspe da prebrodi pocetak onda zasluzuje da ga cita. Kao da treba da polozi neki ispit, a tek onda da bude pripusten u dalji tok romana. Cesto sam takodje cula od nekih citalaca da nakon citanja Pekica treba napraviti pauzu, jer im se posle desava da im se nijedna knjiga ne dopada. No mislim da svaki citalac nadje 'svog' pisca, pa ako su na istoj talasnoj duzini i imaju slicne poglede onda se stvara neka nevidljiva veza izmedju njih. Sa preporukama knjiga koje vam neko sugerise, vrlo je tesko. Retko se nalaze ljudi koji vole bas iste stvari koje i vi. Desava se da vam neko nahvali knjigu, a vi se onda razocarate jer mnogo vise ili nesto drugo ocekujete.
Srdacan pozdrav.
Postovani Snimatelju,
ReplyDeleteja se trudim da slike budu u vezi sa tekstom, pa zavidi kako mi se namesti.
Srdacan pozdrav.