Februar 1955. godine
KNJIGA O AHASVERU
PSALM XXV
Imaš li odanu senku Ahasvere
Veruješ li svojoj senci, Koliko plaćaš svoju senku?
Straži i uhodi svoju senku
Ahasvere
Jer ne znaš dan i čas u kome će se
Dići na tebe, Izgnani.
Glava 1: Tebi se obraćam jer
ti si Glas, koji pohodi zemlju
Ahasvera da objavi dan i čas
ustanka senki. I jak si, jer
odjekuješ iz drugog glasa
kojim je govorio i treći, i
tako kao iskra u okeanu
Izgnanika ti se rasplođavaš iz zasede.
Glava 2: I cveće straha će
nići iz zemlje Ahasvera, jer
glas reče: Niknite cvetovi
straha! A senke će drhtati na
petama našim, ali neće izdati.
Glava 3: Onda zapovedi Glas:
Kao brodovlje krcato začinima
plovite kroz moreuze, između
sekira i panjeva, između
točkova i asfalta, između
usana i čaša, između brijača
i krvotoka. A senke će drhtati
na petama našim, ali neće
izdati.
Glava 4: I oni će ploviti jer
Glas zapovedi da krstare i
otkrivaju nove kontinente
obzira i lojalnosti, u slavu
vetra koji ih otisnu. I naredi
još: vazduh da beži kroz zube
lajući, i krv da otiče venama
urlajući, i kosa da raste
cvileći. A senke će drhtati na
petama našim, ali neće izdati.
Glava 5: Nad njima će
strižiti oblak od ševa, jer
Glas obeća da će se kotiti ševe
u oblaku i da će pečene biti i
padati ustima koja htednu. Na
ramenima mora, gle dižu se
sante soli da cveće straha
pusti koren u more i da pije.
Jer on naredi da se so pokupi. I
so učini. A senka ćr drhtati na
petama našim, ali neće izdati.
Glava 6: I tada će otpočeti
svetkovina panike. Panike žute
i bele i zelene i plave, a
naročito panike koja je
nepažnjom zapaljena na suncu.
I slavlja takvog da ne bude od
kada se čovek sudario sa
sobom i ostao bogalj. A senke
će drhtati na petama našim,
ali neće izdati.
Glava 7: I glas onda reče
Zečevima da se miropomažu za
tirane, mravima da uzmu žene
Ahasvera, i kukavicama da im
jaja podmeću u uši. A senke će
drhtati na petama našim, ali
neće izdati.
Glava 8: I glas još reče: Da
se gosti na svetkovini panike
počaste sinovima Ahasvera, i
gosti ždrahu snove i Ahasveri
bejahu radosni mnogo, jer
cvrčak pevaše himnu na
ognjištima njihovim. I očevi
odeveni u haljine bele,
stavljahu žene na sto, koje nam
behu majke, u činijama
skromnosti. A senke su drhtale
na petama našim, ali nisu
izdale.
Glava 9: I nicaće vegetacija
straha u zemlji Ahasvera, ali
nijedan od njih neće znati za
strah brata svojeg od svog
straha. I drhtaće Ahasveri pred
vratima doma svojeg, i
pljuvaće Ahasveri postelju
svoju da je ponize, i kloniće
se jedan od drugog i nalaziće
se samo kad požele da umru. A
senke će drhtati na petama
našim, ali neće izdati.
Glava 10: Na pesku duha koji
je gubitak, jer Glas ga poseja da
čezne za koracima. Gle, buja
prašuma panike i skaču ludi
majmuni smeha, i crvi
strpljivo osluškuju zvuk koji
dolazi iz srca. I glas
objavljuje senkama da se dignu
i bace tegove tela. A senke su
drhtale na petama našim, ali
nisu izdale.
Glava 11: I glas onda reče
strahu: razapni šator svoj u
crevima, položi uzglavlje
svoje u kolenima između
kojih duvaju cikloni, i čeljust
zatrpaj prašinom koju su
podigle Don Kihotove svinje. A
senke su drhtale na petama
našim, ali nisu izdale.
Glava 12: Ali tada se on
doseti i umiljat bi sa
Ahasverima: Zar da se
vetrenjače okreću, reče im i
naredi da se Ahasveri okrune
šlemom membrina, koji je bio
berberinov lavor. A senke su
zadrhtale na petama našim i
izdale.
Glava 13: Jer senke Ahasvera
nisu znale za strah, ali su
znale za gordost.
(2. deo Ovde)
No comments:
Post a Comment