Izbor Ljiljane Pekić. (XVIII deo Ovde)
Prijatelji ga ostavljaju. On postaje simvol ljudskog i političkog nemorala. Ostaje sam sa svojom žrtvom. Ali on je uprkos svemu srećan.
Najzad Andrej živi jednim punim životom. Njegova imaginacija postaje do te mere aktivna, da on svoje ideje projektuje na stvarnost.
On zamišlja da je član jedne zavere (to se vidi iz njegovih snova, razgovara sa najmlađim bratom Tomom, postupka sa Stefanom Golovanom) i priprema teroristički akt protiv nemačkog lekara Baldura Rimana, koji stanuje u kući Golovan.Otac uviđa da bi, neizvršenje ove fiksne ideje, moglo imati strašne posledice po Andrejinu duševnu ravnotežu, aranžira stvar tako da Andrej pomisli da je on ubio Rimana, dok ga ubija sam stari Golovan. No kako je Andrej neoprezan, policija posumnja u njega, te ga hapse.
Očajan Đorđe Golovan kad uviđa da Andreji preti streljanje, i da bi ga uklonio iz logora u kome se svakodnevno ubija u masama, lukavstvom postiže da umesto Andreja okrive Stefana i streljaju posle kratke istrage.
Tako ulazi Andrej bez svog truda u svetlost, bez opasnosti živi u svojim snovima čije ostvarenje donosi drugima samo nesreću, tako mu plamen, u kome su mnogi tragači našli smrt, biva razmaknut zločinima jedne bolesne ljubavi, i on ulazi u tu punu životnu afirmaciju kao običan uljez.
Rat je izgubljen. Poslednja noć okupacije. Đorđe Golovan se pakuje, jer mora da beži.
(Drama počinje prologom u kome Đorđe Golovan dok se pakuje razmišlja o sinu, i intimno želi da ovaj ipak dođe, te da ga još jednom i poslednji put vidi.)
Međutim Joana, grubo odbijena od Đorđa Golovana dolazi Andreji i priznaje da je čitava njena ljubav bila lažna i da je bila ucenjena svojim ocem. U strašnoj sceni koja nastaje između braće, povodom zluradosti koju Andrej pokazuje zbog teške očeve situacije.
(Borbe se već vode u predgrađima.) Andrej doznaje istinu koju mu brat saopštava.
Ustina, po prvi put jedna istina dolazi pred njega da traži izravnjanja za tolike godine, što je bila potisnuta pred fikcijom.
Umesto da se u Andreji barem sada na kraju porodi ljubav prema ocu, koji se žrtvovao da bi se on Andrej mogao igrati, jer shvata, a to je po prvi put što on nešto zaista ljudski normalno shvata, da je cela atmosfera u kojoj je živeo bila lažna,
za njega veštački stvorena kao staklena bašta u kojoj je cvao otrovan cvet njegovog sna, da se čitavo vreme kretao između kulisa koje mu je podigao otac, da je njegova sloboda duha bila omogućena ropstvom nevinih, i ta ga potpuno definitivna mržnja dovodi do racionalnog obračuna sa snovima.
Andrej odlazi svom ocu, koji se upravo sprema da pođe u kola. U polutmini s vremena na vreme bljesnu otsevi plamena sa ulice.
Posle scene sa ocem, Andrej ga ubija. Uostalom to je bio jedini realani postupak koga je načinio u životu. Na sceni nastaje mrak, jer je ubistvo izvršeno svećnjakom (Električna centrala je prestala da radi).
Vrata se otvaraju. Ulazi grupa oružanih ljudi koji traže kolaboracionostu Đorđa Golovana. Svojom baterijskom lampom baca njihov vođa snop svetlosti na Golovanovo telo.
Pošto Golovan leži na grudima, vođa ga nogom obrće na leđa. Onda se okreće Andreji i kaže:
„Ah, samo da nam je hiljadu takvih kao što si ti!“ (XX deo Ovde)
No comments:
Post a Comment