Izbor Ljiljane Pekić. (XXI deo Ovde)
A mi smo odlazili u školske aule da se tučemo sa Triblioncima, u pozorište da gledamo ubistvo Cezara, kao krvoločni spektakl čiji nam je nauk i smisao bio pomalo dosadan, i na sahrane kukavičkih generala Njegovog Veličanstva!
Naša nada?
Niska cena za alkohol.
Naša uteha?
Antabus.
Naša hrabrost?
Blef u kartama.
Naše slavoljublje?
Ići na službeno putovanje u Abisiniju.
Naše pustolovine?
Knjige
A oni drugi (jer uvek ima onih koji su drugi), što izabraše korisna zanimanja kao što su održavanje svog opstanka, za sopstvenu utehu u beskrajnim dubinama svoje prevarene i nasukane duše, iskopaše tesan grob, ukrasiše ga dronjcima uspomena i legoše u njega, uvereni da su učinili sve što je do njih stajalo.
Jedan grob je dovoljan za svakog čoveka. Čovek ionako ne može imati više od jednog groba. Zato svako neka kopa svoj i neka se u njemu što udobnije oseća. (Zaista izgleda da postoje ljudi koji bi pristali da umru, samo kada bi u svojoj smrti mogli da gledaju odabrane televizijske programe i čitaju poslednje sportske izveštaje.)
No comments:
Post a Comment