IZ NEOBJAVLJENIH DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA, 1955; izbor Ljiljane Pekić. (XXVII deo Ovde)
CV: - Ali, vi morate preuzeti inicijativu u tom braku. Vi uviđate koliko je B. Nekomunikativan.
NA: - On je flegmatik.
CV: - Pretpostavljam da je drukčiji u intimnim trenucima. Njegova flegmatičnost je okrenuta spram javnosti.
NA: - Da, ali i ja spadam u javnost!
(Razgovor koji mi je ispričao CV. Bio je neverovatno kiselo raspoložen, u onom napetom raspoloženju koga mogu prouzročiti samo dve stvari: vlast i žene.
U stvari bile su samo žene. Govoreći o Beograđankama on u jednoj mrzovoljnoj tiradi izrazi svoje gnušanje nad tim “emancipovanim damama koje se – kad im se udvaraš – preobraze u ovejane opatice”.
Žurevi – reče – koje mi pravimo liče na muzej vostanih figura. Žene koje mi dovodimo obične su krpe, koje bi đubravnikom trebalo izbaciti kroz prozor.
On više nije u stanju da podnese njihovo namešteno “dosađivanje”, blaziranost bez osnove u iskustvu, to permanentno iščekivanje nekakvih Dubrovačkih letnjih igara, krajnji primitivizam u ophođenju,
lišenost šarma i duha, tupavost koja se predstavlja kao splin, komično neobrazovanje, urođenički mentalitet, provincijalizam navika, potpun i nepopraviv nedostatak estetskog smisla,
neženstvenost – sve to prevalizazi njegove snage i njegovo strpljenje.) (XXIX deo Ovde)
No comments:
Post a Comment