9. januar 1955.
PARAMECIUM CAUDATUM I LJUBAV. Kad konjugiraju dva paramecijuma (Paramecium caudatum pripada trepljarima) oni se tako privinu jedan uz drugog na strani usnog otvora, da se između njih stvara jedan protoplazmatski most, preko koga se vrši izmena muškog nukea.
Ono što je za mene karakteristično je promena, jedna totalna promena čitavog ćelijskog aparata u konjugantima. Na primer, makronukleus se potpuno raspada, a mikronukleus deli više puta.
Ova vrsta kariogamije zgodna je da dočara iznenađujuću moć ljubavi, koja menja čoveka ne manje od paramecia caudatuma.
Zar se tom promenom našeg duhovnog aparata, koja je analogna promeni ćelijske strukture za vreme parameciumske ljubavi, ne mogu objasniti neočekivana nadahnuća umetnika koji voli, ili žene koja je voljena.
Istina parameciumi, niti ijedan trepljar, ne iskazuju svoju radost posle spajanja tako otvoreno kao čovek.
Ta mala bića bez duše sa njenim navikama, bez srca ali sa njegovim slabostima, pošto su se voleli često i deset sati, iščezavaju u tečnosti koja ih okružuje, a da se više nikad ne sretnu.
U tom pogledu mi im jedva izmičemo. Ni naši “protoplazmatični” mostovi nisu ništa drugo do mostovi koji se dižu i spuštaju. I koji mogu biti srušeni kao i svaki most.
Danas posle podne me je posetio B. B. Izgleda kao Jon koji je tek izašai iz utrobe kita u kojoj je proveo četrdeset dana.
Čini mi se da danas nema ni g. Rastinjaka. Sve sami usmrdeli Oblomovi. (XXXI deo Ovde)
No comments:
Post a Comment