Wednesday, July 30, 2008

Dnevnik B. Pekić XXXII deo

IZ NEOBJAVLJENIH DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA, 1955; izbor Ljiljane Pekić. (XXXI deo Ovde)

10. januar 1955. (nastavak)

Što se tiče Mareka, on je trubadur koji u sedlu Rosinante ima uveden beli telefon i koji će skončati u ligeštulu za osobe sa hipertenzijom.

Absurd

“Gospodin Ripoa” = prisilna ideja da mora završiti svoje studije + predestinacija da ih nikad ne završi.

Duk je nešto posebno, jer on veruje u ono što govori i govori ono što misli, kad za to zna, misleći ono u šta veruje.

On podseća na bigota koji svoje obrede održava iz inata. U stvari radi se o iskrenom uverenju.

Tome dodajmo steg u tri boje: crveno, zlatno, crne, koji dočaravaju demokratiju, kapitalizam i hrišćanstvo.

R. Z. (“Kolaps”) spada u onu brojnu kategoriju ljudi, za koje se sasvim sigurno zna, kako će izgledati u pedesetoj godini.

L. J. dočarava ravnodušno stanje smrti. Kada smo zajedno on igra Zoilusa u mrtvačkom pokrovu.

Što se tiče Cv-a uporno nastoji da što iscrpnije bude jedan Iskovesku, a postiže da bude tek ona. Doduše, on ima duha u izobilju. Duha najviše vrste.

Taj duh je kao mešina za vino. Kad je puna ona klokoće. Prazna škripi.

Evo njegove jednačine:

Oto Vajninger koji se neće ubiti + imela koja raste na drvetu vlastitog kompleksa manje vrednosti, koja se neće sasušiti + mitski Narcis koji se neće pogledati u reci.

Što se tiče Džekija ta se jednačina da svesti na dva člana: topizam + neurastenija gravis.

Sva vredsnost B. M. je u tome što nema pretenzija i ima knjige.

Vrednost M. S. meri se prema oblicima žene sa kojom spava.

No comments: