London, 1. 12. 1983.
Dragi Bratiću,
čestitam ti, najpre, Dan Ujedinjenja, pod pretpostavkom da za to još ima razloga. (Blaženopočivši Aleksandar ih je imao, nama, izgleda, tek predstoji da ih otkrijemo.)
Šaljem ti intervju za Književnu reč. Sniman je na preskok, kako sam kad imao vremena i raspoloženja, ali je čini mi se postignuta ubedljiva celina. Možda ponešto neortodoksna, ali je baš u tome tajna njegove ubedljivosti. Zatim sam diktate s trake skinuo, redigovao, dopunio i teme preraspodelio na nov način.
Lično držim da je to najbolji intervju koji sam ikada ikome dao. Ali se obično dešava da se drugima najviše sviđa ono što ja ne marim, a najmanje ono do čega je meni stalo.Možda je za list predug. Ne mogu, nažalost, pristati da bez moje izričite, pismene dozvole, budu izvršena ikakva skraćenja. Čak ni tzv. tehnička. (Ta su najopasnija.) Ali ako mi se za pojedine odlomke dâ razuman razlog, neću praviti pitanje. Razumeću i ako ne bude štampan. Budi dobar da o ovome porazgovaraš sa urednikom.
Tražim, dakle, ono što sam sâm prekršio. Učinilo mi se da će meni biti lakše da intervju dopunim i preustrojim, nego tebi – jer bi tebe sputavali moji odgovori, a ti si već ljubazno svoja pitanja označio kao uslovna.
Neka sam odbacio jer nisam držao da su dovoljno važna ili što bi zahtevala predugo objašnjenje (o Cincarima, Londonu, Golding, itd.), neka sam sažeo (o Besnilu, na primer, o kome sam se po novinama već dovoljno napričao), neka, opet, razbio na sastojke, a neka nova sam dodao, (o mom antimaterijalističkom konceptu u Runu, i problemu posedovanja).
Glavna promena je u dva pravca:
pokušao sam razgovor da napravim usmenim (ja sam odgovore, najzad, diktirao, nisam ih pisao), pa time i življim. Zato sam ga razbijao, uzevši slobodu, kako već rekoh, da ti predložim izvesna potpitanja, koja, ako se slažeš, možeš preformulisati, ali pazeći da u novom kontekstu moji odgovori ne postanu besmisleni.
Primetićeš i jednu drugu notu – humor. Ona je u skladu s mojim rukopisom, a intervju mi se činio bez njega – prepotentnim, u svakom slučaju - apokaliptičnim.
Prekomponovao sam ga jednom logičkom linijom. Počinje profesionalnim temama, s kojima se interpretiraju filosofske, prelazi na društvene, i završava se osobnim, (od ugodnog, dakle, ide neugodnom; kao život, uostalom).
Pretpostavljam da će trebati naslov. Predlažem, mada ne insistiram: "I ĐAVO SE PONEKA OKLIZNE ..." Opšti je, a određuje ironičan ton.
Prilažem sliku. Molim da se ispod nje stavi: snimio arh. Ivo Simović. (To je autorizovana slika, koja se pojavljuje u raznim enciklopedijama.)
Imam sad nekoliko ličnih molbi. (Kao i moji Simeoni ništa ne radim zabadava, odmah tražim protivuslugu.)
1. Kad intervju pročitate ti i urednik Književne reči, molim te da mi javiš ide li ili ne. Uzgred ga pitaj da li bi ga interesovala dva moja kratka eseja – koja ti šaljem – "Diskretne čari kompromisa" i "Morbus Pauli ili o Preobraćeništvu".
Ako ne, daj ih Vuku. Ja bih ih Vuku odmah dao, ali za njega već spremam nešto drugo, samo od njega očekujem odgovor. (Kad "Morbus Pauli" pročitaš, baš me zanima prepoznaješ li glavnog junaka, koji, naravno, nije slikar.)
2. Ako intervju izađe, molim te, da mi pošalješ odnosni broj Književne reči, jer su mi list prestali slati. (Verovatno nisam platio, ali ako bi mi račun poslali na Beograd, Malajnička 7, pretplatio bih se za 1984-tu.)
3. Da kažeš Mirku kako sa nestrpljenjem očekujem njegovu knjigu. Sa svojom se ne žurim, jer znam da je neće čitati. Doneću je Bobi. Ona će mu ispričati o čemu je reč. Mora samo paziti da nema na očima crne naočare. (Znamo za te trikove!)
Danas sam u nekom NIN-u pročitao za nekog energičnog energetskog morona koji tvrdi da nuklearna industrija nije opasna. Pozvaću ga da sa porodicom letuje na Irskom moru. Imaće lepo društvo u radioaktivnim algama koje nam okean pljuje u lice pošto smo od njega počeli praviti đubrište.
(Naknadno otkrivam da se zove POŽAR! Baš kako treba!) Ako ne može doći, nek pošalje bar svoju kožu.
Srdačno te pozdravlja, želi srećan Božić i Novu (1984!) godinu
tvoj Pekić.
P.S. Ne moraš čuvati pismo. Imam kopiju!
5 comments:
Dobar dan!
Ne shvatam kako do sad nisam naišla na ovaj blog (blog - blago, mala igra rečima). Nisam mogla ni da zamislim da postoji nekakav virtualni prostor gde će me sačekati žive Pekićeve reči.
Pekić je za mene jedan od Velikih. Njegovim knjigama se uvek vraćam, a one zauzvrat ne prestaju da me iznenađuju.
Sećam se kako nam je profesorka srpskog jezika i književnosti pričala, vidno zanesena, o Pekiću, o ''toplom zecu'' u biblioteci njegove (i moje) Treće gimnazije. Mislim da me je ona zainteresovala za njega. I svaki put kad bih prolazila Krunskom, osetila bih blagu jezu što sam možda zagazila u stopu Velikog majstora.
Ljiljana, hvala Vam na ovome što činite za nas (i za Pekića, ali ću u ovom slučaju biti sebična i reći da mi je važniji moj užitak u čitanju dela Majstora).
Ubuduće, redovno ću posećivati Pekićevu virtualnu piramidu (jer samo najveći zaslužuju piramide).
Postovana Tijana,
Dobro dosli na ovaj blog. Kako mi je prijalo Vase ohrabrenje i odusevljenje. Bas je to ono sto mi je danas trebalo. Nisam uvek u formi i potrebno mi je s vremena na vreme entuzijazam mladih ljudi da dobijem snage da nastavim.
Drago mi je da Vam se dopadaju prilozi, jer se trudim da budu raznovrsni, tako da za svakog bude po nesto.
Srdacno Vas pozdravljam.
Postovana gdjo Ljiljana;
Kao prvo, pozelio bih vam dobar dan, i sve ostale iste takve u njihovom predstojecem nizu.
I ja sam (zakleti :-))) postovalac djela Vaseg pokojnog supruga, za mene, nesumnjivo je, Velikog Pisca.
Ono sto me konkretno zanima, jeste da li mozete da nam date na uvid nesto vise informacija o ilegalnoj organizaciji Demokratske omladine (njen program, nesto o clanovima, pozicija vaseg muza, itd.), kojoj je Vas suprug pripadao i zbog cije je pripadnosti bio zatvorski kaznjen, informacija o toj org. napisanih od strane njega (najpozeljnija varijanta) ili, ako se nema boljeg izbora, onda i od strane nekog drugog.
Unaprijed se zahvaljujem, i zelim Vam svako dobro,
Safet Misirlic
Poštovana Ljiljana, mi smo ti koji treba da se zahvalimo Vama. Svaka čast što ste neumorni u širenju Pekićeve reči, on je Vas s dobrim razlogom izabrao za saputnicu.
Prilozi mi se jako dopadaju, ali tek sam počela da čitam, svakog dana pomalo...
Nedavno je u Večernjim novostima izašao izbor iz Pekićevih neobjavljenih spisa, urednik (možda baš Vi) je naslovio tekst Svet sočne apatije. To je zaista, ali zaista, jedna od najboljih malih riznica mudrosti koju sam pročitala. Tekst sam prekucala i slala prijateljima elektronskom poštom, bez ikakvog dodatnog komentara. Pekić je pisac koji jednostavno ostavlja bez reči...
Veliki pozdrav!
Postovani gospodine Misirlicu,
Drago mi je sto se stalno povecava broj citala ovog bloga i ljudi koji se javljaju komentarima.
Najiscrpnije podatke o Savezu demokratske omladine Jugoslavije nacicete u Pekicevoj knjizi "Godine koje su pojeli skakavci". To su 3 knjige o organizaciji, sudjenju i robijanju. Pekic je u toj organizaciji bio politicki sekretar. Sto se tice clanova nema tu ljudi koje biste vi poznavali jer se to sve desavalo jako davno. U knjizi su samo inicijali, ali ja znam sva imena. Sudjenje je bilo u dve grupe, ukupno - 22. Posto je organizacija bila tajna to su ostali koji su joj pripadali ostali anonimni, samo znam da ih je bilo jako mnogo. Neki su privodjeni na saslusavanja ali je vlast izbegla da od toga napravi veliki proces, pa vecini nije ni sudjeno.
Ne znam koliko Vam ovo daje podatke koje ste zeleli da saznate, ali ako imate jos neka pitanja koja Vas interesuju ja cu pokusati da na njih odgovorim.
Srdacno Vas pozdravljam.
Postovana Tijana,
To je fantasticna ideja da saljete prepis odlomaka jos i Vasim prijateljima. Ja sam iz Pekicevih dnevnika odabrala neke delove koje sam dala Vecernjim novostima. Milo mi je da su Vam se dopali.
Topao pozdrav.
Post a Comment