IZ NEOBJAVLJENIH DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA, 1955; izbor Ljiljane Pekić.
(15. deo Ovde)
24. februar 1955. godine (nastavak)
„Obucite se u haljine bele i sačekajte”
Drama iz ciklusa „Plime i Oseke“.
Jesen. Jedne okupacione godine.
Na IV spratu najamne kuće Maksimilijana Njegovana – Cvetni trg broj 11 – stanuje šesdesetopetogodišnji Ivan Njegovan Turjaški, razbaštinjeni sin veleindustrijalca boja pokojnog Teodora Njegovana.
U toj polupraznoj sobi, koja liči na zatvorske ćelije, živi sa njim njegov dvadesetdvogodišnji unuk Martin Njegovan, koji svira u nekom džezu te na taj način izdržava sebe i svog dedu.
Gažu koju mu je u nastupu velikodušnosti (manir ne tako zaprepaščujući kakav se čini na prvi pogled, jer Njegovani nisu bili lišeni jedne umerene solidarnosti, koja trezveno primenjena čini osnov svake porodice na usponu) milostivo dodelio njegov stric i Teodorov isključivi naslednik Simeon Njegovan, mladić je superiorno odbio.
(Crta takođe svojstvena Njegovanima poslednjih generacija.) Potajno je simpatisao s Rodoljubima sa entuzijazmom kojim je njegov ded čitav svoj život posvetio Svetskoj revoluciji.
Lupao je u džez bubanj i radio za pokret otpora, nastojeći da mu uvek ostane vremena za dedu, koga je neka vrsta opšte fizičko psihičke depresije prikovala za pokretnu stolicu.
(Ne znam nije li ovako sentimentalno šiparačku nežnost mladog čoveka spram jednog paralizovanog starca koji mokri u stolici, bolje zameniti intimnom željom da ga se otarasi.) (17. deo Ovde)
Ciao Lily,
ReplyDeleteNe kosite rosnu travu
ne lomite mladu granu
Ostavite cvetna polja
ostavite cvetna polja
nek cvetaju za Ljiljanu
Ljubavi su mnoge bile
kao vatra mladost planu
sve što osta od zivota
ja bi dao za Ljiljanu
Ne pevajte pesme njene
ne dirajte staru ranu
pet godina ja negujem
pet godina ja još cuvam
jednu ruzu za Ljiljanu
Pet godina ja još cuvam
pet godina ja negujem
jednu ruzu za Ljiljanu
Ostvaricu snove svoje
kada hladne kise stanu
Kad s'prolecem ozelene
cvetna polja za Ljiljanu
cvetna polja za Ljiljanu
Ja bi dao za Ljiljanu
za Ljiljanu, za Ljiljanu
Prijatelj
Postovani Prijatelju,
ReplyDeleteJa u zivotu nisam dobila pesmu koja bi bila meni posvecena. Stvarno sam prijatno iznenadjena. Bolje ikad nego nikad. Cak i kada pesma stigne pred kraj zivota lepo je staviti je u svoj herbarijum. Hvala Vam.
Srdacan pozdrav.