IZ NEOBJAVLJENIH DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA, 1955; izbor Ljiljane Pekić.
(3. deo Ovde)
16. februar 1955. godine (nastavak)
Obratiti se svojoj unutrašnjosti za pomoć, znači siočiti se sa zabludama koje bi htele da se ponove. Mozak liči na voćku u jesen: povući granu da bi čovek ubrao jedan plod, znači stresti ih stotinu po glavi.
Rizik od iskustva ne sastoji se u primeni koja će sledovati, nego u promeni koja je prethodila. Iskustvo koje je nama dostupno iskreno saopštava samo naše prostačko samoljublje. U svemu drugom ono je prepravljena istorija u privatnom izdanju.
Izopačeno, lažno, neverno iskustvo pošto nas je načinilo nesrećnicima, sada nas sa još većom pouzdanošću čini budalama.
Jedna od najsvirepijih posledica poraza jedne civilizacije jeste migracija shvatanja. To su naknadni ali nehotimični udarci, koje pobednik upućuje pobeđenom da bi mu oduzeo razlog otpora.
Braneći se izvesnih opkopa utvrđenih još od naših praotaca, mi nenadno otkrivamo da smo ih prerili po uzoru na neprijatelja.
Pogreška je u tome što mi ne biramo oklop ekvivalentan neprijateljskom zrnu, nego njegovom vlastitom oklopu.
Neprijatelj se naseli u nas pre nego što nas je osvojio. On dolazi najpre kao nepoverenje, koje traži razloge, pa kao razlozi koji izazivaju paniku, i najzad kao panika koja je majka podražavanja.
1945/46. bilo je lako ustanoviti meru do koje smo preuzeli Weltanschaung pobednika, koji ga je napustio. Promiskuitet i nihilizam postali su naša iluzija o otporu. Mi smo od sebe pravili budale da bismo srušili režim.
Oblačili smo se kao stražila za vrane da bismo preplašili komuniste, koji su se nervirali više nego što je bilo mudro. Migriraju uvek preteranosti.
Revolucija postaje patron porodice i cvrčka na domaćem ognjištu predstavljenog nameštajem marke „Dukin“ i radioaparatom „Kozara“, a građanska klasa nalazi utehu u postelji prostitutke.
Revolucija aklamira red, građani koji su ga pronašli, da bi stavili u pritvor strasti svojih supruga i svoj novac, postaju bukači po ulicama i kavanama. Revolucija krade nacionalne heroje, šoveni ih ismejavaju.
Revolucija sedi za kancelarijskim stolom i izmišlja zakone, koji će je zaštiti i načiniti besmrtnom, pasionirani ljubitelji Zakonika kuju planove da ih izigraju.
Revolucija koja je pobedila koketira sa nepromenljivošću stvari, a oni koji .... (5. deo Ovde)
No comments:
Post a Comment