Dnevnik B. Pekić d. deo

IZ NEOBJAVLJENIH DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA, 1955; izbor Ljiljane Pekić.
(c deo Ovde)

2. april 1955. godine varijacija

Ona je imala usne namazaneizmetom kraljeva, kosu joj je bojio osmeh tirana i obrve iščupali revolveri prestupnika i vrat joj je izmasiran kajšima za besne pse! Ona je mirisala po stvoru koga su prozvali Adam i koji sedi u vrhu gluposti kao što Juda iz Kariota sedi u vrhu podlosti.



Kao šareni vodoscoci iz njene su kože izvijali vodoskoci znoja ubica iz gasnih komora i najamnika pod slonovima i trgovaca u javnim kupatilima. Ona se oblačila u haljine od pene koja se skupljala na kori zanesenog drveća. Njena praznična haljina bila je sašivena od moje kože.

Ona je ujutru prala zube ucenom koju je izricala uveče. Ona je padala kao oblak pun skakavaca na postelju dece i kišila preko njih.

2. april 1955. godine (ponovo)

Ona je imala usne namazane izmetom kraljeva, kosu joj je bojio kikot tirana i obrve čupali kuršumi prestupnika. Njen vrat je bio izmasiran kajšima za besne pse. Ona je mirisala po Adamu kao što vazduh miriše po suncu.

Kao šareni vodoskoci iz njene kože izbijaju znojave ubice u gasnim komorama, najamnici pod slonovima i trgovci u javnim kupatilima.

Ona se oblači u haljine od pene koja je izbila na kori zanesenog drveća. Njeno praznično ruho sašiveno je od moje kože, ali avaj, praznika nema.

Ona ujutro perezube ucenom koju izriče uveče. Ona pada kao oblak pun skakavaca na postelju dece i kiši preko toplih trbuha kao crn, letnji pljusak. (e deo Ovde)