Godina 1955, april
U ovom mesecu ja sam saznao da postoji
Bog i da mu je ime ŽENA. U ovom mesecu
ja sam saznao da je taj Bog zao kao i svi
Bogovi kojima sam se nekad molio. U ovom
mesecu, najzad, saznao sam da se i zlo
može voleti jednako duboko kao i dobro.
1. april 1955. godine
Nagao udarac vetra i stup dima koji se peni iz gigantske cigarete s one strane reke, sirena broda pod kišom što u uskim i sočnim stabljikama raste iz neba, najzad mračni elan bujice koja izazivački prska pustolovne slike u lice, sve to može da od lojalnog građanina sa provincijskim čežnjama stvori pirata. Ima li preobražaja koji bi bio plemenitiji?
Prošla je kao sen sa porubom od crne čipke. Nezahvalan kult koji se iskrao iz crkve, hodajući prst sa vodicom iz škropionice, sladunjavi miris sna dugo zatvorenog u kartonskoj kutiji za šešire (jer pošto je umao da izabere nije imao srčanosti da uzme).
U toj prozračnoj vazni vazduha na sredini trga – sa imenom nekog socijaldemokrate, šta li – u amonijačnoj atmosferi javnih klozeta sa umerenim cenama, pod tim podnebljem jedino mogućeg olakšanja, ja sam osetio zlikovački mig.
Penzionisani kapetan Garde Njegovog Veličanstva je sa prilično blesavim izrazom metafizičke euforije zakopčavao svoje prugaste pantalone.
Trolejbus je gravirao pruge u blatu, žice su poput pruga inteligentne svetlosti stremile mozgovima funkcionera. Sve je bilo tako neodoljivo prugasto, i upućivalo se nekud naporedo. U rutiniranom maršu odlazili su redovi ukrućenih predmeta na ešafo.
Ljubav je onaj savršeni oblik taštine, koji ume da je pobedi da bi joj iskusnije služio. Zato treba biti jednostavan kao Apolinerov cvrčak i „mokriti, mokriti kao cvrčci“. (b deo Ovde)
No comments:
Post a Comment