IZ NEOBJAVLJENIH DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA, 1955; izbor Ljiljane Pekić.
2. april 1955. godine varijacija (nastavak)
On ne shvata pa se prema tome i ne opire („7839“), on shvata pa se upravo stoga i ne opire („Gde golubovi lete“), on bi se opirao kada bi se nešto dogodilo, ali on ne zna tačno šta je to što očekuje pa i ako zna, to nešto nikako ne dolazi („Vetar sa prozora“)
on se opire, jer ne shvata („Rampa“, „Prvi minut života“, „Tamo iza vrata“) on se opire jer shvata („Ja, Pavle čovek i Bog“), najzad on jednostavno živi („Naseobina“).
Esej bi morao instistirati na semenu vegetativnog otpora u kome je svest samo slučajan infiltrat. Infiltrat se gubi postojanim lečenjem, ali ono što je neuništivo ne stoji u duhu nego u mesu.
Draga gospodjo Pekic,
ReplyDeleteZanima me da li bi prijava na Vas konkurs mozda mogla da bude primljena u ponedeljak. Ne zivim u Beogradu pa sam pokusala da je danas dostavim preko prijateljice, medjutim njoj su danas neplanirano iskocile neke obaveze, a kad je pokusala da prijavu dostavi u popodnenvim casovima PEN je vec bio zatvoren.