Dnevnik B. Pekić n. deo

IZ NEOBJAVLJENIH DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA, 1955; izbor Ljiljane Pekić.
(m deo Ovde)

8. april 1955. (nastavak)

Prelistavao iznova „Eksperiment“, osobito III čin. Moram priznati da postupak vraćanja Marije Rajnhard Sigfridu, kada je ovaj već postao ubica, ne deluje samo odvratno kraj sve svoje ženske opravdanosti, nego je scenski neočekivan.



Onako kako je napravljena scena ne traje više od par minuta, i ostavlja gledaoca u savršenoj zbunjenosti obrtom, koji ne samo da je iznenađujući, nego se čini da nije dovoljno ni eksploatisan.

Ko čita komad može još dobiti nekakvu sliku, ali ko ga bude gledao neće shvatiti pravi smisao. Ono što je bitno u tom povratku čoveku koga nije volela, jeste biološka promena koja se dogodila u slavnom naučniku, pod silnim dejstvom fanatizacije.

Očito je da Marija ne privlači mužu jedino njegova duhovna krepost, koja je bila oslobođena fanatizovanjem, nego ozdravljenje njegovog mesa, snaga, polet koji uznosi svoju okolinu.

(Podsećam da su reči asistenta A. iz IV čina bezmalo iste, što su i trebalo da budu, kada se on oduševljava doktorom – iste, kažem sa onim rečima koje izgovara doktor u slavu Vođe.)

Taj po prvi put uspostavljen biološki kontakt, koga je njihov brak bio do logora lišen, to je ono što je bitno u čitavoj sceni kraj telefona.

Doktor Rajnhard prima uveravanja da će se sve preduzeti da on na vreme dobije svoje eksperimentalne objekte. On izgovara sudbonosne reči:

„Lopovi, homoseksualci, politički krivci, meni je to savršeno svejedno!“

Dakako, njemu trebaju samo sveži, mladi i zdravi ljudi. Marija čuje sve to sa vrha stepenica na kojima stoji. Ona se vraća od Tolera, iz jedne mirne, izgnaničke, ali idealne atmosfere lipanjskih mirisa i sanjarenja.

Čini se da ona pravi korak unazad kao da će se vratiti na mansardu. Ona okleva. Već je obuzeta nečim neodoljivim. Umesto nazad ona čini korak napred, i taj korak odlučuje.

Ona se ne vraća Toleru nego ide Rajnhardu. Od žrtve, ona beži ubici. Od sna u krvavu javu. Od nemoći ka snazi, međutim, iz scene kako smo je napisali, to se prilično mutno vidi.

Skrenuo sam pažnju V. Saglasili smo se da tekst „kraj telefona“ prepravimo, da više dođe do izražaja ideja zbog koje je on uostalom i napisan. (o deo Ovde)