(q deo Ovde)
9. april 1955. (nastavak)
- To što plediraš je jako staromodni romantizam Kolumba i moreplove ca iz XV veka.
Kada bi odista bio pravi romantičar, uvideo bi da ćemo u zamenu za saznavanje činjenica dobiti nešto nesravnjeno finije, neposrednije i možda, ako ne, svakako tačnije.
Mi ćemo činjenice osećati! Ja ne znam većeg poštovaoca činjenica od jaguara ili zebre, ali znam da će lovac prezreti činjenicu zebre čim se između njegove strasti, naime puške, i životinje istavi samilost.
Unoseći osećanja u fakta mi od bezukusnih, dakle indiferentnih, spram nas neutralnih pilula pravimo gorke, da bi se odmah zatim iskreno čudili i žalili što nam prijaju.
Kada mi je Marija saopštila da me mrzi, kao prost fakt, zapravo kao njeno integralno stanje koje ona obeležava kao stanje prema meni, ja sam taj fakt ma koliko on bio po sebi neprijatan, jer ja sam voleo Mariju, primio racionalno kao što primama smrtnu osudu mom klijentu koga sam sa puno truda, ali i rizika, nažalost bezuspešno branio –
dakle uopšte uzev kao jednu od kategoričkih faktura koju našim udesima nameće sam život, ili još preciznije primio sam ga tako pomirljivo i trezveno kao sam život.
Ali kada mi ga je ona predočila kao svoje osećanje, i kada se sa prilično neuputne pakosti potrudila da mi ga do zadnje pojedinosti objasni, ja sam se razbesneo.
Žao mi je što se sve to dogodilo, ali ti ne možeš sebi predstaviti šta znači ređanje, jedno suvo i administrativno nabrajanje razloga za jedno osećanje.
Činjenice su u prednosti nad osećanjima što nemaju neposredne razloge.
Ali osećanja, bar ovo o kome govorim da ga je imala Marija prema meni, imaju svoje razloge.
Istina oni koje mi navodimo obično nisu oni pravi, jer prave često i ne znamo, ali su razlozi. Tada mi je došlo to. Ja sam pucao na nju ...
- U stvari na osećanje!
- Tačno, ali poteškoća je u tome što se jedno osećanje ne da prosto ubiti revolverskim hicima. U tome je i njegova opaka žilavosti.
Činjenica ili bar veći deo činjenica mogu se uništiti, razorivši stvar kojom je predstavljena, ali da bi se uništilo jedno, samo jedno nevino, ništavno, infinitezimalno osećanje, moramo smrviti svet čiji je ono nerazlučivi deo.
- To je zato što su činjenice bez osećanja, da im da smisao, isto što i svetlost bez toplote. Obična fosforescenyija sveta umesto njegova vatra.
- Upravo taj smisao to je ono što je smešno nelogično. Ja osudu svog branjenika, ma kakva ona bila, primam kao neizbežnu, ali kad mi je započnu obrazlagati ja razmišljam do pete stranice obrazloženja, sumnjam do desete, od desete do dvadesete opet razmišljam, a na dvadesetoj sam već stoposto uveren da je nepravedna.
Svako obrazloženje je eo ipso osuđeno na zabludu, jer zabluda nije ništa nego krivo obrazloženje.
Broj zabluda je srazmeran broju tih opravdanja.
Još malo, plašim se, mi ćemo početi obrazlagati tako sumnjivo još neopravdane stvari kao što je vazduh ili krivudanje potoka. (s deo Ovde)
No comments:
Post a Comment